Talas poskupljenja hrane u Japanu

Tokom 2022. godine u ostrvskoj carevini će poskupeti skoro 11.000 prehrambenih artikala, a skok cena će, kako sada stvari stoje, iznositi prosečno 13 posto, piše japanska novinska agencija Kjodo.

Ta procena zasniva se na izveštaju privatne firme specijalizovane za istraživanje tržišta i analizu podataka "Banka podataka Teikoku", koja je poslala upitnik na adrese 105 najvećih proizvođača hrane i našla da je do početka juna već poskupelo 6.285 produkata.

Od jula nadalje, priznali su proizvođači koji su odgovorili, planira se poskupljenje još preko 4.500 artikala.

U Japanu, tradicionalno, preduzeća odlažu poskupljenja čak i po cenu deficita kako ne bi razočarala potrošače i izgubila udeo na tržištu, međutim, kombinacija nepovoljnih faktora je pritisla njihovo poslovanje, tako da dalje uzdržavanje od nepopularnih mera nije moguće.

Reč je o koktelu problema kao što su poremećaji u snabdevanju usled pandemije koronavirusa, kriza na tržištu hrane izazvana nestašicama žitarica zbog rata u Ukrajini, poskupljenje goriva i struje, te značajni pad nacionalne valute jena, koji je upravo dosegao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih četvrt veka.

Računato u kalorijama, Japan proizvodi samo 37 odsto hrane koja mu je potrebna, što znači da je njen veliki uvoznik. Ilustracije radi, dalekoistočna carevina iz inostranstva nabavlja čak 80 procenata pšenice i 90 posto soje koju koristi.

Po podacima japanske vlade, država i privredni subjekti Zemlje izlazećeg sunca prošle godine su uvezli hranu vrednu ukupno 56 milijardi američkih dolara.

Vlasti u Tokiju planiraju da do kraja ove decenije kroz ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, obuku mladih i primenu savremenih informacionih tehnologija samodovoljnost u proizvodnji hrane povećaju na 45 posto.

Japanski stručnjaci tvrde da, realistično gledano, treba očekivati dalja poskupljenja prehrambenih artikala čije su cene već korigovane nagore i sad već govore o inflaciji "bez presedana", budući da su poskupljena zahvatila i druge sfere života, naročito, troškove putovanja i transporta, struju, itd.

Istraživanje novinske agencije Kjodo sprovedeno početkom ovog meseca pokazalo je da 64 posto građana nije zadovoljno delovanjem vlade u odnosu na rast cena, što se dovodi i u vezu sa padom popularnosti kabineta premijera Fumija Kišide za pet odsto.

Ipak, podrška za njegovu vladu ostaje visoka, budući da 56 procenata ispitanika i dalje odobrava njen ukupni rad.