RTS u bolnici gde je prvi put izolovan virus majmunskih boginja – ima li potrebe za masovnom vakcinacijom

U Italiji postoje dva centra za tropske i infektivne bolesti: jedan je u bolnici "Spalancani" u Rimu, gde je identifikovan i dijagnostikovan prvi pacijent sa virusom majmunskih boginja, dok je u bolnici "Luiđi Sako" izolovan virus koji se sada može proučavati.

Direktorka kliničke mikrobiologije, virusologije i bioenergentne dijagnostike, doktorka Marija Đizmondo, otkriva šta su do sada saznali o ovom virusu.

"Virus majmunskih boginja poznat je od 2000. godine, a izolovan je kod majmuna. Do sada je virus bio ograničen na centralnu Afriku uz neke sporadične slučajeve 2015. godine u Americi, Kanadi i Singapuru i nije bio zabeležen veći broj zaraženih", navodi doktorka.

Ističe da je ovog puta sve počelo na gej žurci na Kanarskim ostrvima, gde se virus i raširio, a zatim, kada su se vratili svojim kućama, zaraženi su virus prenosili dalje.

"Svi naši pacijenti bili su muškarci, uglavnom homoseksualci, a infekcija se prenosi intimnim kontaktima, naročito seksualnim odnosom. Ali ne treba sada stigmatizovati homoseksualce kao što je to bio slučaj sa HIV-om", dodaje doktorka Đizmondo.

Svetska zdravstvena organizacija je objavila da je do sada zabeleženo više od 1.000 slučajeva u 29 zemalja.

"Najčešće su to muškarci koji su imali odnos sa drugim muškarcima, a neke zemlje su prijavile i prve slučajeve kod žena. Rizik od pojavljivanja majmunskih boginja u mnogim zemljama postoji i Svetska zdravstvena organizacija je naročito zabrinuta za osetljiviji deo populacije, decu i trudnice", dodaje dr Teodoros Adanom Gebrejesus, direktor Svetske zdravstvene organizacije.

Doktorka Đizmondo kaže da je 90 odsto vakcinisanih protiv velikih boginja 1981. godine zaštićeno i od majmumskih boginja, ali vakcinacija je davno prekinuta.

Važno je istaći da se svet ne nalazi pred novom pandemijom, jer se ovaj virus prenosi isključivo bliskim, seksualnim kontaktima, nema visoku smrtnost, tako da nema ni potrebe da se razmišlja o masovnoj vakcinaciji.

"Vakcina protiv ovih boginja je registrovana 2019. godine i mogla bi se uzeti u obzir u slučajevima incidenata na poslu ili u zdravstvu. Ostali nema potrebe da se vakcinišu. Majmunske boginje nisu toliko opasne, manifestuju se kao gnojavi čirevi koji bole, bolest prate uvećane linfonode i temperatura, ali se leči za dve do tri nedelje i, mada nema posebne terapije, ide se na smanjivanje temperature i čireva. Period inkubacije je od pet do 21 dan, mortalitet je vrlo nizak, a obolele najčešće šalju na kućno lečenje i u karantin", dodaje.

Ukazuje i da su pandemije oduvek postojale i da s vremenom slabe.

Do sve češćih pandemija dovodi globalizacija, jer svet, sa medicinsko-sanitetske tačke gledišta, nije usvojio zajednička pravila vezana za higijenu i zdravlje i podseća da je španskoj groznici trebalo osam meseci da dođe u Evropu, a danas je za to potrebno manje od 48 sati.

Klimatske promene dovele su do globalnog otopljavanja, pa je moguć povratak malarije i drugih epidemija koje izazivaju insekti a kojih danas ima i na teritoriji Evrope.