Zapadna Sahara, nova gasna kriza ili pokazivanje snage Alžira

Iz Alžira je navedeno da je potez Španije, nakon što je zvanični Madrid u martu javno podržao stav Maroka oko Zapadne Sahare, bio "kršenje njenih pravnih, moralnih i političkih obaveza" prema toj bivšoj španskoj koloniji.

Kao odgovor, Alžir je suspendovao Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, koji je potpisan pre dve decenije i čiji je cilj promovisanje dijaloga i saradnje o političkim, ekonomskim, finansijskim, obrazovnim i odbrambenim pitanjima.

Ne samo što je suspendovan ugovor, nego je i Udruženje banaka Alžira saopštilo da se prekida sa transakcijama između te države i Španije, što prema alžirskim izvorima utiče na svu trgovinu osim na snabdevanje gasom.

Šef diplomatije Španije Hoze Manuel Lbares istakao je da ta država želi da reši spor dijalogom i diplomatijom. 

Odluka Alžira je "izuzetno zabrinjavajuća", rekla je portparolka Evropske komisije za spoljne poslove Nabila Masrali i pozvala Alžir da je preispita i radi sa Španijom na rešenju.

Reagovao je i šef evropske diplomatije Žosep Borelj.

"EU je spremna da se suprotstavi svakoj vrsti prinudne mere primenjene protiv države članice EU. Međutim, EU nastavlja da favorizuje dijalog", navodi se u zajedničkoj izjavi Žosepa Borelja i potpredsednika Evropske komisije Valdisa Dombrovskog.

Takav potez zemlje Magreba odražava složeni izazov Španije u balansiranju odnosa sa južnim susedima Marokom i Alžirom, koji je u avgustu prošle godine prekinuo diplomatske odnose sa Rabatom zbog "neprijateljskih dela".

U aprilu je i Front Polisario, pokret za nezavisnost Zapadne Sahare koji podržava Alžir, rekao da prekida veze sa Španijom.

Lider Polisarija na lečenju u Madridu

Pogoršanje u, ionako složenim odnosima, usledilo je nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp priznao suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom, a Maroko i Izrael potpisali sporazum o normalizaciji odnosa.

Kao i druge zalivske države, Maroko posmatra Iran kao pretnju. Rabat je prekinuo veze sa Teheranom 2018. jer je Iran preko Hezbolaha finansirao pokret Polisario, prenosi Džeruzalem post.

Španija je odbila da sledi primer Vašingtona i suočila se sa gnevom marokanske monarhije nakon što su vlasti dozvolile Brahimu Galiju, vođi Fronta Polisario, koji se opire marokanskoj kontroli teritorije, da se od kovida 19 leči u Španiji. Rabat je uzvratio opozivom ambasadora. 

Nekoliko nedelja nakon prijema Galija u bolnicu, nekoliko hiljada migranata prešlo je u Seutu, španski autonomni grad i eksklavu u severnoj Africi, na južnoj obali Gibraltara.

U aprilu je španski premijer Pedro Sančez boravio u zvaničnoj posetu Maroku, ne bi li popravio odnose.

Prema saopštenju koje je izdala kraljevska palata Maroka, španski premijer Pedro Sančez je u pismu kralju Muhamedu VI prepoznao "važnost pitanja Sahare za Maroko".

"Španija prepoznaje važnost pitanja Sahare za Maroko, kao i ozbiljne i kredibilne napore Maroka u okviru Ujedinjenih nacija da pronađe obostrano prihvatljivo rešenje. Kao takva, Španija smatra da je Marokanska inicijativa za autonomiju predstavljena 2007. godine najozbiljnija, realistična i verodostojna osnova za rešavanje tog spora", navodi se u saopštenju. 

To je iznenadilo i političare u Španiji. Forejn polisi navodi da je krajnje desničarski Voks to nazvao "prokletom uvredom", dok je partner vladajuće koalicije, Podemos, osudio potez koji je "za žaljenje".

Abdulah Arabi, koji predstavlja Polisario u Španiji, rekao je da je Pedro Sančez tada "podlegao pritisku i ucenama" Maroka plaćajući za popravku narušenih političkih i diplomatskih veza. Izjavio je da je to da Zapadna Sahara bude autonomna pod Marokom samo jedna od mnogih opcija o kojima bi trebalo da se glasa na referendumu.

Gas i upozorenja

Alžir je, prema pisanju Maroko vorld njuza do januara bio ključni snabdevač Španije gasom, kada su, prema izveštaju Enagasa, španske energetske nacionalne kompanije, tu državu pretekle SAD. Očekuje se da će Alžir preispitati cene za svaki novi ugovor sa španskim kompanijama, rekao je za Rojters izvor upoznat sa tim pitanjem.

Alžir će poštovati posvećenost isporuke gasa Španiji, ali je na španskim kompanijama da preuzmu ugovorne obaveze, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Alžira. 

Pošto se sukob u Zapadnoj Sahari ponovo razbuktao 2020. godine, skoro tri decenije nakon prekida vatre, odnosi između Alžira i Maroka su se naglo pogoršali.

Alžir je zatvorio gasovod Magreb–Evropa, koji prolazi kroz Maroko zbog lobiranja Rabata oko autonomije Zapadne Sahare.

Krajem aprila zapretio je da će raskinuti ugovor o isporuci gasa Španiji ako ga Madrid prebaci na "treću destinaciju".

Špansko ministarstvo energetike potvrdilo je da planira da isporučuje gas Maroku, ali je naglasilo da taj gas neće biti, kako je navedeno, alžirskog porekla.

Alžirski državni energetski gigant Sonatrač snabdevao je Španiju sa više od 40 odsto prirodnog gasa 2021. godine, od čega se većina dopremala direktno preko 750-kilometarskog gasovoda Medgaz.

Maroko sada želi da uvozi tečni prirodni gas (LNG) iz Španije tako što će preokrenuti tok gasovoda, a plan Rabata je da se razviju dugoročni terminali za uvoz LNG-a. 

Trenutni gasni ugovor Alžira sa Španijom je dugoročan, sa cenama znatno ispod sadašnjeg tržišnog nivoa, rekao je za Rojters jedan od izvora koji je tražio da ostane anoniman. 

Preokret strategije 

Španija je, zatvaranjem gasovoda Magreb–Evropa, shvatila da strateško oslanjanje na ogromnu zavisnost od uvoza gasa iz Alžira, dugoročno nije održivo. Španija ionako smanjuje zavisnost sa Alžira prebacivanjem na tečni prirodni gas koji u velikim količinama uvozi iz SAD, Katara, Nigerije…

Sa druge strane, Alžir ima i ugovor o dopremanju gasa sa drugim evropskim državama. Italija je potpisala sporazum sa Alžirom da, pored trenutnih zaliha, obezbedi 12 odsto potreba za gasom, kako bi ublažila energetsku zavisnost od Rusije.

Zapadna Sahara ima bogata nalazišta fosfata i rude gvožđa. A fosfat je važan sastojak u proizvodnji đubriva. Ima i dugačku obalu i pristup plodnim ribarskim terenima i morskoj nafti u Atlantskom okeanu.

Pozadina sukoba oko Zapadne Sahare 

Nekada špansku koloniju, teritoriju Zapadne Sahare od 1975. godine, kada se Španija povukla iz svoje nekadašnje kolonije potpisivanjem Madridskog sporazuma, kontrolisale su Maroko i Mauritanija.

Teritorija se graniči sa Marokom sa severu, Alžirom na severoistoku, Mauritanijom na istoku i jugu i Atlantskim okeanom na zapadu.

Spor je trebalo da bude rešen referendumom, koji je trebalo da organizuje i sprovede Misija UN-a (MINURSO), ali takav pristup je zapao u ćorsokak. Suštinski zadatak misije MINUSRO je očuvanje mira. 

UN kroz formulacije pokazuju da zagovaraju "realno, pragmatično, pravedno i trajno političko rešenje, koje će biti zasnovano na kompromisu".

Front Polisario je 1976. godine objavio iz egzila u Alžiru uspostavljanje Saharske Arapske Demokratske Republike (SADR) kao nezavisne države. Međutim, SADR ne priznaje veliki deo članica UN-a.

Mauritanija je 1979. potpisala mirovni sporazum sa Polisariom, povukla se iz Zapadne Sahare i tada priznala SADR.

U nedostatku popisa koji bi trebalo da izvrši Alžir, a koji je zahtevan u nekoliko zaključaka Izvršnog komiteta UNHCR-a, Polisario je prijavio broj od 155.000 do 170.000 ljudi u kampovima Tinduf, dok nezavisne organizacije i neutralni posmatrači procenjuju da se njihov broj kreće između 70.000 i 90.000. ljudi.