Šmit pred Savetom bezbednosti: Insistiranje na originalnom Dejtonu nepoštovanje Ustava

Kristijan Šmit je rekao da se promene ustavnog poretka ne mogu činiti jednostrano, nego samo u parlamentu, prenosi RTRS.

Kaže da odluke Ustavnog suda BiH i dejtonski principi moraju da se poštuju i dodaje da "pretnje ustavnom poretku u BiH dolaze iz Republike Srpske", ali da ima i "opasnih izazova iz drugih delova zemlje".

Nemački diplomata tvrdi da je više puta pozivao na razgovore o ustavnom sistemu, ali da nije dobio nikakav odgovor iz Republike Srpske, te navodi da "Srpska usvaja zakone koji mogu ugroziti ustavni osnov BiH".

"Ovi pokušaji mogu biti zaustavljeni uz pomoć međunarodne zajednice. Vodeća partija u Republici Srpskoj poziva na mirno razdruživanje u BiH i zakonski definiše Republiku Srpsku kao nezavisnu unutar dejtonske BiH", rekao je Šmit navodeći da je mirno razdruživanje nemoguće na Zapadnom Balkanu.

Upozorio je na to da se skoro 30 godina od završetka rata u Bosni i Hercegovini ponovo spekuliše o ratu, prenosi portal Kliks.

Bosnu i Hercegovinu je nazvao "državom traumatizovanom ratom" i napomenuo da je agresija Rusije na Ukrajinu podsetnik da rat na evropskom kontinentu u 21. veku nije nemoguć.

Tokom Šmitovog obraćanja predstavnici Ruske Federacije i Kine ponovili su da je on "nelegalni visoki predstavnik".

Ruski i kineski ambasador bili protiv Šmitovog obraćanja 

Na početku sednice, pre Šmitovog obraćanja, ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja izjavio je da je za Rusiju mesto visokog predstavnika u BiH i dalje upražnjeno, te da nema osnove za pozivanje Kristijana Šmita na današnju sednicu Saveta bezbednosti, jer se time, kako je rekao, podriva autoritet tog tela UN.

Ocenio je da je cinično ponašanje zapadnih sila koje postavljaju visokog predstavnika bez saglasnosti ovog tela UN.

Kineski ambasador u UN Geng Šuang podsetio je da imenovanje Šmita nije podržano, te da nije prikladno da se nemački političar obraća Savetu bezbednosti UN u kapacitetu visokog predstavnika, prenela je RTRS.

Rekao je da biranje strana u BiH neće pomoći u pomirenju i rešavanju nesuglasica između naroda u toj zemlji.

Geng je rekao da uvođenje proizvoljnih sankcija koje nemaju osnovu u međunarodnom pravu mogu da pogoršaju tenzije i dodatno zakomplikuju ionako tešku situaciju.

Geng je naglasio da je situacija u BiH i dalje u dubokom zastoju i da postoje neslaganja strana u vezi sa važnim pitanjima upravljanja na nivou BiH.

"Kina napominje da su se sve strane u BiH, uključujući Republiku Srpsku, obavezale da poštuju nacionalni suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet. Stav Kine o BiH je dosledan i jasan, uz poštovanje suverenosti, nezavisnosti, nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta BiH, izbor naroda za budućnost zemlje", istakao je Geng.

Geng je dodao da međunarodna zajednica mora da pomogne ekonomskom i oporavku BiH od posledica pandemije kovida 19.

Tegeltija nije mogao da se obrati 

Predsedavajućem Saveta ministara Zoranu Tegeltiji nije bilo omogućeno da se obrati na sednici Saveta bezbednosti UN, što je za RTRS potvrđeno iz Kabineta predsedavajućeg Saveta ministara.

Tegeltija je uputio pismo ambasadorima stalnih članica Saveta bezbjednosti - SAD, Francuske, Britanije, Rusije, Kine i UN, u kom ih je upoznao da je, kaže, u Sarajevu učinjeno sve da se spreči njegovo obraćanje pred ovom svetskom institucijom.

U pismu je istakao da je potpuno privržen doslednom poštovanju i sprovođenju Dejtonskog sporazuma, što uključuje posvećenost suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku BiH.

Tegeltija je izrazio i zabrinutost za budućnost BiH, a glavni razlog je nedostatak unutrašnjeg konsenzusa.

Upozorava da su određene institucije BiH stavljene u službu i u funkciju ispunjavanja interesa i politike samo jednog naroda, kao što su CIK i Ustavni sud.

"Vlade pojedinih zemalja donose pogrešne odluke na bazi netačnih i nekompletnih informacija koje dolaze od predstavnika pojedinih međunarodnih instiucija i samo jedne strane iz BiH. Ovi izvještaji se koriste da bi se osudili pojedinci u BiH, prijetilo sankcijama i vršio pritisak.

Na kraju pisma Tegeltija ističe da je jedino dijalog u okviru Dejtonskog sporazuma način da se obezbedi stabilnost i napredak zemlje.

Napominje da se ne sme dozvoliti da se bilo ko oseća ugroženim od strane drugog, "ako želimo da ova BiH uspije".