Kojim poslovima Italijani ne žele da se bave

Turistička sezona u Italiji je iza ugla, a prema rečima ministra za turizam Masima Garavalje, ove godine nedostaje 250.000 radnika u tom sektoru. Samo u provinciji mesta Vareze u regionu Lombardije nedostaje 4.000 ljudi.

Italijanske institucije su zato, sa Confcommerciom (Generalna italijanska konfederacija trgovine, turizma i usluga) osmislile projekat, koji podrazumeva upošljavanje izbeglica iz Ukrajine.

Posao bi, prema projektu, bio na određeno vreme, zato što izbeglice iz Ukrajine u ovom momentu imaju dozvolu boravka u Italiji od godinu dana.

Posle teške dve godine zbog izbijanja koronovirusa za italijanski turizam i ugostiteljstvo, hoteli počinju da se pune, ali se susreću sa novim problemom. Sada je teško pronaći konobare, osoblje koje će prati suđe, kuvare, menadžere i recepcionere.  

A mladi žele da budu slobodni vikendom, da ne rade prekovremeno, ne žele ni da rade po smenama i za platu, u pojedinim slučajevima, manju od 2.000 evra mesečno. 

Poslovi za Arape, Rumune, Albance

Da nema stranaca u Italiji, ne bi bilo negovateljica, bebisiterki, osoblja za pomoć u kući, specijalizovanih majstora i zidara. 

U ovoj zemlji, naime, zgrade grade Arapi, Rumuni, Albanci, koji su zaduženi za sve – od moleraja, preko postavljanja pločica, ugradnje klime, rušenja zidova, postavljanja parketa. 

Sedam od deset osoba koje čiste stanove italijanskih porodica su strankinje, najčešće iz istočne Evrope. 

Slična situacija je i sa negovateljicama koje su uglavnom iz bivših republika Sovjetskog Saveza i iz Južne Amerike. Takve poslove Italijani izbegavaju u skoro 99 odsto slučajeva. 

Izbegavaju se i sezonski poslovi 

Italijani više ne rade ni sezonske poslove, poput sakupljanja voća, čišćenja hotela, ali i portira, zaposlenih u ugostiteljstvu i stolara.

Kompanije traže radnike, ali ih ne nalaze. Istovremeno raste i broj osoba koje daju otkaz.

U ovoj zemlji je 2,4 miliona građana nezaposleno, a 13,4 miliona je bez posla i nema nikakvu nameru da ga traži. 

Italijani sada žele bolje i stabilne poslove koji su i dobro plaćeni, koji su im bliži ili im daju mogućnost i rada od kuće. 

Najmanje žele da rade u sektoru građevine, poljoprivrede, uzgajanja stoke, prehrane, tekstilne industrije, čišćenja i zdravstva.

Podaci Fondacije za Studije konsaltinga pokazuju da je u Italiji više od 35.000 slobodnih radnih mesta.

Prema podacima Instituta za statistiku, nezaposlenost mladih dostigla je nivo od 43,7 odsto. 

U hotelima i restoranima na 1.000 zaposlenih postoji 30 nepokrivenih radnih mesta, u sektoru informatike i telekomunikacija 24, u profesionalnim studijima 22, u građevini 22 i u sektoru usluga 18.  

Gde je najviše nezaposlenih 

Sicilija, Kampanja, Kalabrija i Pulja sa francuskim regionom Guana, zone su sa najmanjom zaposlenošću. 

Između 15 i 64 godina procent nezaposlenosti na Siciliji je dostigao 41,1 odsto, Kampanji 41,3 odsto, Kalabriji 42 odsto i Pulji 46,7 odsto. 

U EU je procenat onih koji imaju 27 godina, a koji su nezaposleni 68,7 odsto, dok u Italiji 58,2 odsto. 

Situacija se pogoršava kada je reč o ženama. 

Na jugu zemlje bez posla je jedna od tri žene – 32,9 odsto, u odnosu na 63,4 odsto u EU i 49,4 odsto u čitavoj Italiji. 

U regionima Sicilija, Kampanja i Kalabrija prošle godine četvoro od desetoro mladih je bilo bez posla.