Koji zahtevi Moskve su realni i šta bi Rusiju moglo da uvuče u vojni sukob

U petak je dogovoreno da se dijalog SAD i Rusije nastavi. Prva na potezu je Amerika – od nje se očekuje da sledeće nedelje odgovori u pisanoj formi na ruski predlog o bezbednosnim garancijama. Zahtev je upućen i Moskvi – da povuče jedinice s ukrajinske granice.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da je najvažnije da se razgovara jer su trenutne tenzije ozbiljne i prvi put nakon mnogo vremena, na relaciji globalne konfrontacije između velikih sila imamo realnu opasnost da dođe do eskalacije.

"Treba ozbiljno uzeti u obzir kada Moskva govori o crvenim linijama. Rusija je ovaj put spremna da iskoristi i tvrdu moć - vojnu silu. Zbog toga su razgovori veoma važni. Rata između dve velike sile neće biti, ali su mogući lokalni sukobi i lokalna eskalacija koja bi bila opasna i po celu Evropu", naveo je Milivojević.

Objašnjava da sada obe strane žele da definišu svoje crvene linije i da se o tome razgovara, kako bi se jedna ili druga strana navela na poziciju druge i tako ostvarila strateške ciljeve.

"Ukrajina je, nažalost, probni prostor na kome se lome koplja velike sila i definiše linija uticaja i jedne i druge strane", poručuje nekadašnji diplomata. 

Koji su zahtevi Rusije realni 

Juče su obe strane ponovile svoje ranije poznate zahteve - Moskva je zatražila pravno obavezujuće garancije od NATO alijanse da će taj blok obustaviti širenje i vratiti se u granice iz 1997. godine. Konkretno, to bi značilo povlačenje snaga, opreme i naoružanja i iz Bugarske i Rumunije, ali i iz svih zemalja našeg regiona.

Na to je stigao i odgovor - NATO, Bukurešt i Sofija to ne prihvataju. Može li pisani odgovor na taj zahtev koji je SAD obećala da će uputiti sledeće nedelje biti drugačiji?

"Neće NATO dovesti u pitanje prostore koje je zauzeo i situaciju koju ima defakto na terenu. Kada je reč o proširenju - to je linija koja je u ovom trenutku u pitanju, proširenje na Ukrajinu i Gruziju. Rusija to ne bi dozvolila, bio bi rizik i ozbiljnijeg sukoba, a možda bi i silom intervenisala, o tome se razgovara. Nije realan zahtev Rusije da se stanje vrati iz 1997", kaže Milivojević.

Može se, kaže, očekivati da se razgovara o "novim merama poverenja" i onome što bi za Rusiju bio zaštitni mehanizam i njena direktna bezbednost - povratak na instrumente razoružanja i sprečavanje daljeg raspoređivanja raketa kratkog srednjeg dometa.

To bi, smatra, Rusiju moglo da smiri i da joj garantuje bezbednost, pored srečavanja proširenja do samih granica Rusije, na Ukrajinu i Gruziju.

Da bi došlo do ispunjenja nekog od zahteva Rusije, potreban je dvostrani aranžman. 

"Mogućnost povlačenja ruskih snaga direktno je povezano sa zaustavljanjem jačanja NATO snaga prema njenim granicama. Potrebna je ravnoteža snaga, to je jedina garancija da se spreči dalja eskalacija", objašnjava bivši diplomata.

Kada bi Rusija intervenisala u  Ukrajini 

Milivojević smatra da bi opasnost mogao da predstavlja iracionalni potez na ukrajinskoj strani - da Ukrajina krene u samostalnu akciju prema Krimu, Donjecku ili Lugansku.

"To bi moglo da otvori problem zaštite Rusa na tom prostoru. Treba ozbiljno shvatiti upozorenje Moskve da ne bi ostavila ruski narod u Ukrajini nezaštićenim. To bi bilo opasno. Najbolje bi bilo vratiti se na Minski sporazum", ističe Milivojević.

Za dva dana sledi sastanak evropskih ministara i zauzimanje evropskog stava.

"Evorpa se u celoj situaciji racionalnije ponaša i ima u vidu opasnost po evropsku bezbednost i stabilnost. Biće aktivnija u ovoj stvari. Zalaganje da sa Rusijom treba razgovarati je jako važno jer je ovo evropsko pitanje, Rusija je evropska država i istorija u Evropi zapravo govori u prilog da bi Evropa morala direktnije da se angažuje i da evropske države i EU zauzmu angažovaniji stav kada je reč o odnosima sa Moskvom", zaključio je Milivojević.