Drugi razgovor Putina i Bajdena u decembru, fokus na Ukrajini

Telefonski razgovor Džoa Bajdena i Vladimira Putina, koji je inicirao ruski predsednik, prema navodima iz Bele kuće, trajao je pedesetak minuta.

U saopštenju Bele kuće navodi se da je Bajden apelovao na Rusiju da se okrene deeskalaciji tenzija sa Ukrajinom.

Bajden je, kako je navela sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki, jasno stavio do znanja da će SAD i njeni saveznici i partneri odlučno odgovoriti ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu. 

S druge strane, iz Kremlja je saopšteno da je Putin upozorio svog kolegu Bajdena da bi nove sankcije Moskvi mogle da prekinu veze između Rusije i SAD, te da bi to bila velika greška.

Ipak, pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je da je Rusija zadovoljna ovim razgovorom, te da je on bio usredsređen na bezbednosne garancije koje Moskva traži od Zapada, usled nagomilavanja ruskih snaga blizu ukrajinske granice.

Prema rečima Ušakova, Bajden je uveravao Putina da SAD ne planiraju raspoređivanje ofanzivnog oružja u Ukrajini.

"Ključna stvar koju je američka strana iznela tokom telefonskog razgovora je bila da je predsednik Bajden jasno rekao da SAD ne planiraju da rasporede ofanzivno naoružanje u Ukrajini", izjavio je Ušakov, navodi se u saopštenju, a prenosi ruska agencija Tas.

Putin je napomenuo da je to jedna od ključnih tačaka u predlozima koje je Rusija predala SAD, a o kojima želi da vodi suštinske pregovore u budućnosti, izjavio je Ušakov.

Nastavak dijaloga posle Nove godine 

Kako je Ušakov rekao novinarima, Putin i Bajden će nastaviti dijalog posle Nove godine. "Dva predsednika su se dogovorila da nastave dijalog nakon Nove godine, što je važno", istakao je on.

Predsednici Rusije i SAD dogovorili su se tokom telefonskog razgovora i da će se razgovori o garancijama bezbednosti odvijati na tri glavna koloseka, naveo je Ušakov.

"Predsednici su se posebno složili da će se razgovori o tom pitanju, tako važnom za nas i Evropu uopšte, odvijati na tri koloseka: u Ženevi, u Briselu na putu Rusija-NATO i u Beču na putu OEBS-a", istakao je Ušakov.

NATO i SAD tvrde da Moskva planira napad na Ukrajinu pošto gomila desetine hiljada vojnika blizu svoje granice sa tom zemljom u poslednja dva meseca.

Moskva poriče da planira napad na Ukrajinu i kaže da ima pravo da pomera svoje trupe na sopstvenom tlu kako želi.

Očekivalo se da će Bajden i Putin razgovarati o nizu tema, uključujući ne samo napetu situaciju u Evropi, već i spore pregovore sa Iranom zbog svog nuklearnog programa.

Moskva, zabrinuta zbog, kako kaže, ponovnog naoružavanja Ukrajine od strane Zapada, rekla je da želi pravno obavezujuće garancije da se NATO neće dalje širiti na istok i da određeno ofanzivno oružje neće biti raspoređeno u Ukrajinu ili druge susedne zemlje, što je i bila Putinova poruka prilikom prethodnog razgovora sa Bajednom 7. decembra.

Razgovori  Putina i Bajdena došli su uoči bezbednosnog sastanka SAD i Rusije 10. januara, nakon čega sledi sednica Rusija-NATO 12. januara i šira konferencija koja uključuje Moskvu, Vašington i druge evropske zemlje zakazane za 13. januar.

Zabrinutost SAD nije splasnula poslednjih nedelja, prema rečima visokog zvaničnika Bajdenove administracije, uprkos izveštaju tokom vikenda da će Rusija povući oko 10.000 vojnika sa svoje granice sa Ukrajinom.

Drugi zvaničnici su rekli da su videli malo dokaza koji podržavaju ideju da se Rusija povlači sa granice.

"Mi smo u trenutku krize i već nekoliko nedelja smo s obzirom na jačanje Rusije, i biće potreban visok nivo angažovanja da se ovo reši i pronađe put deeskalacije", rekao je jedan od američkih zvaničnika, koji su odbili da budu imenovani.

Bajdenova administracija je poručila ruskim zvaničnicima da će preduzeti "brzu ekonomsku akciju protiv Rusije" i ojačati NATO u slučaju invazije.

Sa druge strane, američki predsednik je forsirao direktnu diplomatiju, uključujući i razgovore jedan na jedan sa Putinom, kao alternativu.

Putin je uporedio trenutne tenzije sa kubanskom raketnom krizom iz doba Hladnog rata 1962. godine.