Zemlja sa najnižim natalitetom na svetu - katastrofalni demografski podaci u Južnoj Koreji

Južna Koreja ima najnižu stopu rađanja na svetu, od svega 0,84 deteta po ženi, koja će, zbog ekonomske i zdravstvene neizvesnosti, prouzrokovane epidemijom kovida 19, u naredne tri godine pasti na katastrofalnih 0,7, objavili su ovog meseca demografi iz državnog statističkog zavoda u toj dalekoistočnoj zemlji.

U Republici Koreji prošle godine je rođeno 275.800 beba, što je čak deset odsto manje nego 2019. Takođe, 2020. u toj državi je prvi put zabeležen crni demografski fenomen, odnosno broj umrlih prevazišao je broj rođenih, s obzirom na to da su preminule 307.764 osobe.

Ipak, stručnjaci očekuju poboljšanje nataliteta i broja novorođenčadi nakon 2024. godine i dostizanje okrugle cifre od prosečno jednog deteta po ženi do 2031. godine, jer će u tom periodu oni koji su odlagali brak i roditeljstvo zbog pandemije verovatno pristupiti formiranju porodice, a generacija koja je brojčano veća od sadašnjih mladih roditelja doći će u godine za brak. 

No, ni to projektovano poboljšanje, verovatno, nije preterana uteha za državu od 51 i po miliona stanovnika, budući da je broj dece po ženi koji je potreban da se populacija u narednoj generaciji održi na istom nivou 2,1, a stopa rađanja od jednog deteta po ženi i dalje ekstremno nizak natalitet.

Faktori koji se smatraju uzrokom pada nataliteta  

Po završetku Korejskog rata, u drugoj polovini pedesetih i početkom šezdesetih, žene u državi južno od 38. paralele rađale su prosečno po šestoro dece, a  populacija je rasla po stopi od oko tri odsto godišnje. 

Međutim, prvo zbog uvođenja mera za ograničenje rasta populacije, kao što je uvođenje kondoma i drugih kontraceptivnih sredstava u okviru planiranja porodice, a potom i usled visokog ekonomskog rasta koji menja perspektivu pojedinaca usmeravajući njihovu pažnju na bogaćenje i luksuz, natalitet je počeo osetno da pada, a taj trend je krajem veka produbila velika azijska ekonomska kriza iz 1997. godine, koja je u Južnoj Koreji prouzrokovala bankrote i vidni pad životnog standarda. 

U 21. veku najveći uzroci niskog nataliteta, smatraju južnokorejski sociolozi i demografi, jesu visoki troškovi odgajanja dece u šta su, pored plaćanja naknada za redovno školovanje i dopunsku nastavu, uračunati i privatni časovi, koje deca u toj zemlji masovno uzimaju radi pripreme za prijemne ispite.

Tu su i visoke cene nekretnina, koje su u Južnoj Koreji poslednjih godina toliko narasle da su postale predmet uličnih demonstracija i značajan faktor koji odlučuje o sudbini kandidata na izborima.

Naime, mladi u urbanim sredinama u toj kapitalističkoj republici izgubili su veru u to da mogu na kredit da obezbede stan u kojem bi oformili porodicu.

Bitan faktor koji ometa učestalost seksualnih odnosa i podizanje dece jeste i izuzetno dugo radno vreme kojim su opterećeni (naročito mladi) Korejci - građani te zemlje, po podacima OECD-a, 2016. zauzimali su prvo mesto među razvijenim ekonomijama sveta po prosečnoj dužini rada: 2.069 sati godišnje.

I, naravno, kao i u ostalim industrijskim zemljama sa visokom stopom urbanizacije, Južna Koreja je u proteklih nekoliko decenija pretrpela duboke društvene promene, koje se ogledaju u promeni vrednosti vezanih za ulogu žene i ciljeva kojima treba stremiti u životu.

Tradicionalne konfučijanske kolektivističke norme, koje su stavlljale akcenat na majčinstvo, bavljenje domaćinstvom i produžetak porodične linije, povukle su se pred novim kapitalističkim i individualističkim idealima koji postiskuju i odlažu brak i formiranje porodice, kao što su visoko obrazovanje, uspešna karijera, materijalno bogaćenje i, kada su žene u pitanju, ekonomska nezavisnost od muškaraca.  

Južnokorejski sociolozi govore o tome da sadašnje mlade generacije žena u njihovoj zemlji odbacuju tradicionalni način života i da se radi posla, karijere i lične slobode odriču ne samo braka i dece, već i uopšte zabavljanja, odnosno, sklapanja romantičnih veza sa suprotnim polom.

Jedan podatak koji dobro ilustruje raspad starog sistema vrednosti i odlaganje, odnosno, odustajanje od braka među ženama u toj zemlji jeste to da je, po cenzusu iz 2015, samo nešto više od petine Južnokorejki između 25 i 29 godina bilo udato, u poređenju sa čak 90 odsto u 1970.

"Uklete škole"

Po populacionoj projekciji Ujedinjenih nacija, Južna Koreja će, zbog više decenija niskog nataliteta, ako se on osetno ne poveća i ne dozvoli imigracija, na isteku ovog veka imati  44 posto manje stanovnika nego sada - 29 miliona, koliko je imala sada već davne 1966. godine. 

Korejski statističari, međutim, kao mogućnost, iznose još pesimističniji scenario, po kojem bi populacija njihove zemlje mogla da padne na 31,5 milion već do 2070. Po njihovom mišljenju, Južna Koreja bi za sto godina mogla da ima samo 12 miliona stanovnika, javlja dnevnik Ćosun ilbo.

Korejska vlada se nada da će takav scenario biti izbegnut zahvaljujući politici države, koja je u poslednjih nekoliko godina donela zakon kojim se skraćuje maksimalno radno vreme, kao i sve većim izdvajanjima za otvaranje obdaništa i redovnim i jednokratnim novčanim davanjima koja se dodeljuju roditeljima za svako dete. 

Jedna od posledica dugoročnog pada nataliteta, koji je povezan sa smanjenjem i starenjem populacije, jeste zatvaranje obrazovnih ustanova za najmlađe - u Južnoj Koreji jedan od društvenih problema o kojem se piše poslednjih godina jeste frapantna činjenica da je u toj zemlji od 1982. do 2016. katanac stavljen na čak 3.725 osnovnih i srednjih škola. 

Blizu dve trećine tih objekata je prodato ili preuređeno u kulturne centre, biblioteke i galerije, ali u zemlji i dalje postoji oko 1.350 napuštenih škola koje zvrje prazne i predstavljaju predmet radoznalosti za fotografe, blogere i ljubitelje horor filmova, koji na društvenim mrežama pokušavaju da privuku publiku objavljivanjem video-snimaka tih zapuštenih, sablasnih zdanja, koja u popularnom folkloru važe za ukleta mesta koja posećuju duhovi.