Zaoštrava se energetska kriza – neizvesna budućnost Severnog toka 2, EU planira strateške rezerve

U prethodna dva meseca, isporuke ruskog gasa u zemlje Evropske unije smanjene su za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imala agencija Rojters.

Manje su i količine gasa koje "Gasprom" skladišti u članicama Unije, a neprestano stižu i pretnje Belorusije o mogućem prekidu tranzita. Najnoviju je, u intervjuu za tursku televiziju, Evropi uputio predsednik Lukašenko.

"Ako nas sankcije koje oni uvode, ili budu uveli, u budućnosti dovedu u vanredno stanje i ako ne budemo imali izlaza da odgovorimo drugim merama na te sankcije, iskoristićemo i tu oštru meru", poručio je Lukašenko.

Rusija smiruje situaciju i uverava zapadne partnere da će snabdevanje biti stabilno.

"Želimo da verujemo da ništa neće zaustaviti Rusku Federaciju u ispunjavanju obaveze snabdevanja gasom u skladu s postojećim ugovorima", kaže Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Austrija traži Severni tok 2, Nemačka ne daje zeleno svetlo

Šef diplomatije Austrije Aleksander Šalenberg zatražio je na ministarskom sastanku u Briselu brzo puštanje u rad Severnog toka 2.

Naglašava da je pogrešno dovoditi u pitanje taj gasovod svaki put kada se vodi diskusija sa Rusijom o Ukrajini.

Nemačka, međutim, za sada ne daje zeleno svetlo.

Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke navodi da su tokom formiranja koalicione vlade razgovarali o gasovodu Severni tok 2, i da je to deo sporazuma.

"U njemu stoji da se evropski energetski zakon odnosi na sve energetske projekte, pa i na Severni tok 2. To znači da, kako stvari sada stoje, on ne može biti odobren jer ne zadovoljava zahteve evropskog energetskog zakona. Osim toga, bezbednosna pitanja su još nerešena", istakla je Berbok.

Portparol Kremlja napominje da je proces sertifikacije gasovoda Severni tok 2 tehnički, birokratski i pravni posao, da se nastavlja rad sa regulatorom i da kompanija ispunjava sve njegove zahteve.

Francuska i Mađarska za veće korišćenje nuklearne energije

O energetskoj krizi razgovaralo se i u Budimpešti. Francuski predsednik Makron i mađarski zvaničnici dele isti stav o potrebi većeg korišćenja nuklearne energije u Evropskoj uniji.

Francuska čak 70 odsto električne energije dobija iz nuklearnih izvora.

Emanuel Makron, predsednik Francuske poručuje da je cilj te zemlje da oslobodi ekonomiju zavisnosti od ugljenika i očuva suverenitet, time što će biti manje zavisna od uvoza gasa.

Mađarski premijer Viktor Orban ocenjuje da nema autonomije bez sopstvenih energetskih kapaciteta, odnosno, kako je precizirao, bez nukelarne energije.

EK priprema dokument o dobrovoljnom skladištenju gasa

O energetskom snabdevanju biće reči i u četvrtak, na sastanku šefova država i vlada Evropske unije u Briselu.

Evropska komisija priprema strateški dokument o budućem dobrovoljnom skladištenju gasa u zemljama članicama Unije, ali i bržu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije kako bi se sprečile slične krize u budućnosti.