"Operacija Mersad", Homeinijeva senka iznad Drača i Stokholma

Nasred sudnice u Stokholmu postavljena je maketa zatvora nedaleko od Teherana, kao i prikaz jedne od prostorija u kojoj su osuđenici ubijani. Na optuženičkoj klupi je, već dva dana, Hamid Nuri - nekadašnji zamenik pomoćnika tužioca, kojeg svedoci terete da je sprovodio osuđenike do gubilišta. Ispred sudnice, pristalice organizacije Mudžahedin el Hak, koji su se donedavno nalazili na crnim listama SAD i EU.

"Nisam predstavnik Islamske republike", rekao je Nuri pred sudom, tvrdeći da je tokom dosadašnjeg toka procesa javnost bila u prilici da čuje samo jednu stranu složene priče, te da je u vreme navodnih ubistava bio na bolovanju.

Švedske vlasti uhapsile su Nurija pre dve godine na osnovu međunarodne poternice, koja je raspisana zbog masovnih egzekucija 1988. godine u zatvoru nedaleko od Teherana. Broj mrtvih, prema različitim izvorima, varira od 2.500 do čak tridesetak hiljada. Stvarni broj žrtava nikada nije utvrđen.

Švedska protiv Nurija

Švedsko tužilaštvo tvrdi da je ubistva pripadnika organizacije Mudžahedil el Hak naredio lično ajatolah Homeini, te da je novi iranski predsednik Ebrahim Raisi bio član tela koje je izricalo smrtne kazne.

Svedoci koje su švedski tužioci, tokom jeseni, ispitivali u Stokholmu i Albaniji, pak, tvrde da je Nuri bio jedan od zvaničnika koji su osuđenike vodili na gubilište, ili čitao imena onih na koje je došao red za vešanje.

Kao i velika većina Iranaca, Nuri tokom svedočenja pripadnike ove grupe ni jednom nije nazvao mudžahedinima, već "mohafeginima", ili izdajnicima, izjednačavajući ih sa Islamskom državom. Presuda Nuriju se očekuje u aprilu.

"Molim vas da ne vređate političke rivale... Ova organizacija ima ime i molim vas da ga koristite", rekao je sudija Tomas Zander.

Sukob iranskih revolucionara

Mudžahedin el Hak, islamističko-marksistička milicija, bila je vrh koplja pokreta koji je sa vlasti u Iranu zbacio šaha Rezu Pahlavija. Nedugo zatim, dokačili sa čelnicima islamske revolucije i postali smrtni neprijatelji.

Tokom rušenja šahovog režima, važili su za nepokolebljive borce koji ulazili u gotovo samoubilačke akcije protiv snaga bezbednosti i redovno napadali predstavništva zapadnih kompanija. Navodno, organizacija Mudžahedin el Kalk snosi odgovornost za smrt najmanje šest Amerikanaca u Iranu.

Poznata je i po pesmi u kojoj se neprestano ponavljaju "smrt i uništenje" Amerike. Vašington ih je uvrstio na listu terorističkih organizacija. Bili su i na listi terorističkih organizacija EU.

Homeini ih je, odmah po povratku iz egzila, označio kao opasne, jer su okupljali regrute iz srednjeg staleža i bili prilično popularni među lokalnim intelektualcima i studentima islamistike.

Mudžahedin el Kalk je do tačke sa koje nema povratka dospeo posle serije bombaških napada u kojima je 1981. godine stradalo više od 70 iranskih zvaničnika, uključujući tek izabranog predsednika Muhameda ali Radžala i premijera Muhameda Džavada Bahonara.

Homeinijeva tajna policije je počinioca ubistva idenifikovala kao pripadnika Mudžahedina el Kalka. Kontranapad pristalica vlasti u Teheranu bio je strašan, pa su preživeli jedva uspeli da se domognu Iraka, gde im je utočište pružio Sadam Husein.

Dani izdaje

U narednih dvadeset godina organizovali su seriju napada na iranske vlasti, a Sadamu Huseinu su pomagali prilikom obračuna sa lokalnim rivalima. U iračko-iranskom ratu učestvovali su na strani Iračana, zbog čega su ostali bez ozbiljne podrške u Iranu i bili osuđeni na život u egzilu.

Analitičari navode da se ova organizacija, kako su godine u egzilu prolazile, pod pritiskom i pretnji iz Teherana, polako pretvarala u kult.

Najmanje 140 pripadnika te organizacije ubijeno je u bazi Ašraf u Iraku i okolini, gde su se smestili pošto su, posle proterivanja iz Irana, sklopili savez sa Sadamom Huseinom i pokrenuli seriju napada na iranske snage. U tim napadima je, tokom bezmalo dve decenije, ubijeno oko 12.000 Iranaca, a pripadnici organizacije Mudžahedin el Kalk broj žrtava procenjuju na čak 50.000.

Osim za terorizam, Teheran ih tereti i za otvorenu izdaju. Državna agencija Fars, pozivajući se na izveštaje Federalnog istražnog biroa, objavila je da je ogranak te organizacije u San Dijegu pozdravio posadu američke krstarice Vinsens, koja je 1988. godine oborila iranski "erbas" u kojem se nalazilo 290 osoba, uključujući i 65 dece. Amerikanci su tvrdili da je posada krstarice identifikovala putnički avion kao nadolazeći F-14 iranskog ratnog vazduhoplovstva.

Lider organizacije, Masud Radžavi nije viđen još od 2013. godine, pa zapadne obaveštajne službe zaključuju da je mrtav. U međuvremenu, ključna ličnost pokreta postala je njegova supruga Merjam Radžavi, koja je uspela da u zapadnoj Evropi i Americi dobije podršku desničara, rešenih da kad-tad napadnu Iran.

Nekadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je prošle godine, dok je još bio u milosti Donalda Trampa, naveo da vidi Mudžahedin el Kalk na čelu Irana pre isteka 2019. godine.

Merjam Radžavi je do statusa zvezde u neokonzervativnim krugovima u SAD došla pošto je stihove iz ranije navedene pesme o Americi zamenila odlučnošću da u Iranu odbrani ljudska prava i odrekla se nasilja.

Navodno su bili odgovorni za napade na ključne osobe u iranskom nuklearnom programu. Od 2007. do 2012. izvedeno je sedam takvih napada, a američki mediji tvrdili su da su ih organizovali izraelski obaveštajci, dok su ih obavljali pripadnici Mudžahedin el Kalka. Organizacije je odbijala svaku vezu sa tim akcijama.

Bežanija u Albaniju

Dolaskom Amerikanaca u Irak 2003. godine, MeK se našao u prilično lošoj situaciji, jer je ta organizacija već godinama bila na listi terorističkih organizacija, a tokom američke invazije bila je označena i kao "neprijateljska".

U zakulisnim pregovorima, Amerikanci i čelnici MeK-a postigli su dogovor o prekidu vatre, a cela organizacija je razoružana i suštinski ostavljena zaboravu u bazi koju im je ranije dodelio Sadam Husein.

Rastući iranski uticaj u tom delu Iraka rezultirao je brojnim napadima i egzekucijama pripadnika MeK-a, pa su, suočeni sa verovatnim istrebljenjem, pomoć zatražili od Amerikanaca, pre svega od neokonzervativaca, koji su u svojoj viziji budućnosti Irana, upravo ovu organizaciju videli kao osnov novih vlasti.

Da bi stvar bila još konfuznija, mlađi Džordž Buš je, predstavljajući razloge za invaziju Iraka 2003. godine, u nekoliko navrata pominjao MeK kao jedan od ključnih dokaza saradnje režima Sadama Huseina sa teroristima.

Uprkos protivljenju tadašnje državne sekretarke Kondolize Rajs, koja je bila protiv saradnje sa organizacijom koju SAD smatra terorističkom, Donald Ramsfeld i Dik Čejni su ih videli kao sjajno oružje za borbu protiv Irana, pa je Ramsfeld, kako navode izveštaji iz tog vremena, izgovorio čuvenu rečenicu: "Momci prvo idu u Bagdad pa onda u Teheran".

Istovremeno, u mnogim zakulisnim radnjama, Bušova administracija odbijala je ponude Teherana da razmeni nekoliko pripadnika Al Kaide, uključujući i rođake Osame bin Ladena, za isto toliko pripadnika Mudžahedin el Kalka.

Kako bi uklonili rezerve skeptika, administracija Baraka Obame je na gotovo volšeban način uklonila MeK sa liste terorističkih organizacija 2012. godine. Ova operacija je smišljena kako bi se pronašao novi domaćin za potencijalne saveznike, jer je posle serije ubistava u Iraku postalo kristalno jasno da pripadnici MeK-a u Iraku jednostavno ne mogu da prežive.

Danijel Bendžamin, koji je u vreme kada je MeK brisan sa liste terorističkih organizacija bio visoki zvaničnik Stejt departmenta, rekao je da je takav potez podržao iz čisto humanitarnih razloga, jer je postajala realna opasnost da svi pripadnici Mudžahedin el Kalka budu pobijeni u Iraku.

Bivši američki obaveštajci, suštinski, ovu grupu smatraju bizarnom i brutalnom, a MeK je navodno bio i jedan od ključnih faktora u razdoru između državnog sekretara Majka Pompea i sada već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Naime, Pompeo ni po koju cenu nije želeo da administraciju vezuje sa organizacijom tek izbrisanom sa liste terorističkih organizacija.

"Da budemo jasni oko ovog pitanja. Ambasador Bolton je govorio na njihovim skupovima, predsednik Tramp i ja nismo", objasnio je tada Pompeo.

Među lobistima koji su bili plaćeni da podržavaju Mudžahedin el Hak bili su Džon Makejn, Rudi Đulijani i Njut Gingrič. Računa se da je za svoje nastupe u korist ove organizacije samo Džon Bolton naplatio oko 180.000 dolara, od toga 40.000 za pojavljivanje na godišnjem skupu Mudžahedin el Kalka u Parizu pre nekoliko godina.

Posle epizode u Iraku, Amerikanci su im potražili novo stanište, što su vlasti u Tirani, na čijem se čelu nalazio Salji Beriša, videle kao ozbiljnu šansu da se dodatno približe Vašingtonu, pa su pristali da 300 pripadnika MeK-a naseli u toj državi. Opozicija je podržala ovakav potez, a nekoliko godina kasnije njihov broj je, u saglasnosti sa vladom Edija Rame, dostigao tri hiljade.

Nedaleko od Drača, uz zdušnu finansijsku pomoć iranske emigracije, izgradili su pravi kompleks, koji vlasti u Teheranu vide kao jedan od glavnih centara antiiranske propagande u svetu.

Broj ubijenih

Homeinijev zamenik, Husein ali Montazeri je svojevremeno tvrdio da je u akcijama protiv organizacije Mudžahedin el Hak ubijeno najviše 3.800 ljudi.

Organizacija Mudžahedin el Kalk tvrdi da je u obračunu sa Islamskom republikom ubijeno čak 30.000 njihovih članova.

Stvarni broj ubijenih, najverovatnije, nikada neće biti utvrđen, jer iranske vlasti ne dozvoljavaju pristup mestima na kojima se, navodno, nalaze masovne grobnice.