Migranti na belorusko-poljskoj granici usred geopolitičke igranke

Dečja igra usred geopolitičke igranke na granici Poljske i Belorusije. Roditelji tokom noći proveravaju da im se, kažu, ne smrznu deca, ali jutro ipak čekaju s nadom da će preći granicu.

Aktivista za ljudska prava Nikola Kovačević ističe da se migranti nalaze "na ničijoj zemlji", bez krova nad glavom, bez hrane i pristupa zdravstvenoj zaštiti.

Navodi da imaju samo pristup uslugama koje im omogućava UNHCR. Jasno je da je reč o humanitarnoj krizi, kaže Kovačević.

U središte humanitarne krize, na spoljnim granicama Evropske unije i NATO-a ka Belorusiji i Rusiji, izbeglice i migranti doleteli su tzv. vazdušnim mostom. Omogućio ga je, tumači se, beloruski predsednik.

Olakšao je vizni režim za zemlje iz kojih dolaze i to kao odgovor na sankcije Unije, uvedene posle tamošnjih predsedničkih izbora, prošlog leta. Letovi, iz iračkih i turskih gradova, za Minsk, postali su svakodnevni i krcati.

Kovačević napominje da se Lukašenko primenio metode koje smo do sada videli kod turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

"Niti ih Poljska pušta, niti Belorusija može da im pruži zaštitu, jer je ta zemlja nema sistem koji može da im zaštiti ljudska prava", ocenjuje Kovačević.

Manifestacija sile i saosećanja

Kršenja ljudskih prava, pritvaranja demonstranata, nelegitimni izbori, opoziciona liderka u egzilu, prizemljenje aviona i hapšenje novinara, sankcije zbog dugog spiska zapadnih kritika na račun Lukašenka, Brisel sada proširuje.

Istovremeno, odlazeća nemačka kancelarka u telefonskom razgovoru sa beloruskim predsednikom, čiju vlast Evropska unija ne priznaje, daje legitimitet Lukašenku u kontekstu rešavanja izbegličke krize, primećuju poznavaoci.

U intervjuu za Bi-Bi-Si Lukašenko negira podsticanje krize, ali ne i da su beloruski graničari pomagali prilikom prelaska na drugu stranu – iz saosećanja.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 smatra da je Rusija postigla neki svoj cilj, pokazujući koliko je zapadna politika na Bliskom istoku bila neuspešna.

"Želi da pokaže da odnos zapadnih saveznika u kontekstu poštovanja međunarodnog prava prema izbeglicama sada doživljava svoju manifestaciju kroz vojnu silu, upotrebu vodenih topova", dodaje Petronijević.

Na udaru masovnih pokušaja ulaska našle su se najpre Litvanija i Letonija, a potom i Poljska, koja neprimerenim odgovorom odbija pritisak. Izgovor Varšave je da će ako propusti 2.000 ljudi, njihovim putem krenuti 50 miliona drugih.

Sukob vrednosti u Evropi

Istovremeno, ni zapadnim medijima nije promaklo da poljskoj vladi, usred spora sa Evropskom komisijom u vezi sa vladavinom prava i zabranom abortusa, zbog čega je nedavno mlada žena izgubila život – skretanje pažnje na priliv nepoželjnih migranata ide naruku.

Vladimir Petronijević kaže da je moguće da bi odnos bio nešto drugačiji da su u poljskoj vladi neki drugi ljudi. Sada imamo dominantnu retoriku prisutnu u Istočnoj Evropi koja promoviše druge vrednosti od onih koje štiti međunarodno pravo, napominje Petronijević.

Avion sa 400 migranata, političkim dogovorom, vraćen je u Irak. Deo ljudi sa granice dobio je privremeni smeštaj i čaj, Belorusija manje od milion evra međunarodne pomoći.

Vladimir Cucić iz Komesarijata za izbeglice i migracije napominje da su poruke Varšave od pedeset miliona migranata nesrazmerne situaciji na terenu.

"Sličnu krizu imali smo prošle godine u februaru na tursko-grčkoj granici, koja je bila jasna i bila je povezana sa političkim pritiskom i političkim odgovorom jedne i druge strane i završila se u kratkom roku", objašnjava Cucić.

Od februara 2016. godine, kada je, Sporazumom Evropske unije i Turske, za izbeglice i migrante, okončana evropska politika dobrodošlice, svako veće kretanje ljudi u potrebi izaziva sumorne epizode – humanitarne krize, kolektivna proterivanja.

U Srbiji je mesecima oko pet hiljada njih u centrima i još oko hiljadu koristi pogodne vremenske prilike da, rizikujući život, dođe do normalnog života.