Migranti kao sredstvo spoljne politike, humanost na poslednjem mestu

Zbog hiljada migranata duž poljsko-beloruske granice, Evropski savet je proširio zakonski okvir za uvođenje sankcija Belorusiji. Kao razlog navodi se tvrdnja da beloruski i ruski predsednik zajedno rade na migrantskoj krizi.

Dr Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije kaže da su migranti postali sredstvo spoljne politike dve strane.

"U jednoj već naelektrisanoj atmosferi zadnjih nekoliko meseci se dešavaju ilegalni prelasci granica. Poljska je neki broj tih ljudi zaista procesuirala preko traženja azila, ali to je manjina od onoga što je ukupan broj. I Litvanija je bila pod određenom vrstom pritiska. Po svemu sudeći, vidimo i da zvanični Minsk pokušava da kroz tu krizu izdejstvuje bolju poziciju u odnosu na geopolitičku utakmicu", objašnjava Igrutinović.

U tako naelektrisanoj atmosferi, prema njegovim rečima, humanost obično bude na poslednjem mestu.

Šta je drugačije u odnosu na migracije šezdesetih 

Za Evropsku uniju, ekonomska imigracija radne snage šezdesetih je bila prihvatljiva, a sada podiže zidove na nacionalnim granicama država članica.

Igrutinović objašnjava da postoji bitna razlika u ekonomskom kapacitetu zapadnih država da prime migrante u odnosu na šezdesete godine, kao i da su današnje migracije "sekuritizovane", odnosno postavljene kao bezbednosno pitanje.

"To su bile ekonomije u velikoj ekspanziji. Ovo sada je posledica ekonomske krize iz 2008. godine, koja u Evropi nije potpuno zalečena. Otvorila je brojne političke probleme, doprinela rastu desnih stranaka, koje su to dalje politizovale kao pitanje nacionalne bezbednosti, kontrole granica i pitanje ko to dolazi kod nas", navodi Igrutinović.

Ukazuje i na probleme koji postoje unutar Evropske unije.

"Agencija Evropske unije za granice, Fronteks je tek u povoju, nema nadležnosti i tu odnos između Brisela i država članica nije potpuno uređen. Države članice nisu prihvatile zajedničku šemu prihvata migranata", podseća Igrutinović.

U toj heterogenosti, kako je ocenio, krije se najveći deo odgovora na pitanje zašto Evropska unija jako slabo i krizno reaguje.

"Onda dolazimo u kontekst odnosa sa Belorusijom, koji se proteže u zadnjih 10 godina i u kriznoj je fazi od izbora prošle godine, koje Evropska unija smatra nelegitimnim", dodaje Igrutinović.

U EU ne postoji jedinstven stav prema migrantskoj krizi, ukazuje Igutinović, koji očekuje da će se nastaviti haotično, krizno i vrlo oportuno delovanje.

Grečić: EU nije primenila svoje planove na očekivani način

Vladimir Grečić, profesor u penziji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsetio je da je Evropska unija 2015. godine, tokom velike migrantke krize, donela dva dokumenta - Evropsku agendu za bezbednost i Evropsku agendu za migracije.

"Međutim, implementacija ovih planskih dokumenata nije se odvijala na očekivani način. Odnos prema migrantima je dosta iskomplikovan, dižu se barijere, granice, zidovi, migranti se koriste u političke svrhe", ističe Grečić.

Zaključuje da je pitanje migracija zajednička odgovornost ne samo država članica Evropske unije, već i svih ostalih zemalja.