Počeo samit G8

Domaćin ovogodišnjeg samita, japanski premijer Jasuo Fukuda i lideri SAD, Britanije, Nemačke, Francuske, Kanade i Rusije pokušaće da utiču na najrazvijenije ekonomije sveta, kao i one u ekspanziji, posebno Kine i Indije, da se obavežu da će do 2050. godine prepoloviti emisiju štetnih gasova koja uslovljava globalno zagrevanje.

Očekuje se da će se samitu u sredu, kada se i završava, pridružiti lideri još osam zemalja: Australije, Brazila, Kine, Indije, Indonezije, Meksika, Južne Koreje i Južne Afrike.

Američki predsednik Džordž Buš rekao je uoči početka samita da Kina i Indija moraju da prihvate mere za smanjenje emisije štetnih gasova, čiji cilj je postizanje globalnog sporazuma o klimatskim promenama.

"Oduvek sam zastupao stav da je potrebno da postoji zajednički stav koji se zasniva na postavljanju (zajedničkog) cilja. I dovoljno sam realističan da vam kažem da ako Kina i Indija ne dele tu poziciju, nećemo rešiti problem", naveo je Buš.

Prvi susret Buša i Medvedeva  

Buš se pre samita sastao i sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, koga je nazvao "pametan momak" koji razume stanje stvari.

"Neću se baviti psihoanalizom momka. On je ugodan i stručan i verujem kad mi nešto kaže da to i misli", rekao je Buš posle prvog susreta sa Medvedevom od kako je on od Vladimira Putina preuzeo funkciju predsednika Rusije.

Dvojica lidera istakli su da tesno sarađuju povodom pitanja Severne Koreje i Irana, ali i konstatovali razmimoilaženja, posebno o američkom antiraketnom štitu u Evropi.

Medvedev je rekao da Bušovo predsednikovanje još nije gotovo i da namerava da intenzivira razgovore s njim.

On je dodao da će sa sledećim američkim liderom, ko god to bio raditi, na intenziviranju
odnosa SAD i Rusije.

Portparol ruskog predsednika Medvedeva saopštio je da će šef ruske države s američkim kolegom Džordžom Bušom razgovarati o statusu Kosova i drugim spornim pitanjima, koja zaokupljaju pažnju svetske javnosti.

EU traži od G8 obavezujuće ekološke ciljeve

Evropska Unija je na samitu G8 zatražila od lidera te grupe da odobre "značajne, ambiciozne i obavezujuće" dugoročne ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida, gasa koji se smatra glavnim krivcem za klimatske promene.

"Nadam se da se sve zemlje članice G8 slažu da do 2050. moramo da smanjimo neto globalnu emisiju ugljen-dioksida za najmanje 50 odsto u odnosu na nivo iz 1990.", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Lideri G8 su se na prošlogodišnjem samitu, održanom u nemačkom gradu Hajligendamu, dogovorili da "ozbiljno razmotre" predloge EU, Kanade i Japana da se do 2050. emisija štetnih gasova u najmanju ruku prepolovi.

Barozo, koji na samitu u Japanu predstavlja EU, naglasio je da "ozbiljna razmatranja" više nisu dovoljna i dodao: "Potrebna nam je konkretna odluka i jasno posvećenje realizaciji tih ciljeva."

Prvi čovek Evropske komisije najavio je da će liderima G8 objasniti kako borba protiv klimatskih promena može da bude korisna za privredu.

"Tvrdim da istovremeno možemo da napredujemo i stvaramo ekonomske prilike i da radimo na ostvarenju ambicioznih ciljeva za smanjenje emisije ugljen-dioksida", izjavio je Barozo.

SAD su odbile da ratifikuju Protokol iz Kjota, koji važi do 2012. godine, jer smatraju da bi primena tog sporazuma mogla da ugrozi američku privredu.

Predsednik SAD Džordž Buš rekao je da njegova zemlja neće prihvatiti ni novi sporazum o ograničenju emisije štetnih gasova, ukoliko tim dokumentom ne budu obuhvaćeni i drugi veliki zagađivači poput Kine i Indije.

Barozo, međutim, kaže da će dogovor među članicama G8 predstavljati pritisak na pomenute dve države da i one prihvate globalni sporazum.

Predsednik Evropske komisije je dodao da bi dugoročni ciljevi grupe G8 za smanjenje emisije ugljen-dioksida trebalo da budu obavezujući, ali je istakao i da ne očekuje da će se na samitu u Japanu doći do konkretne brojke kad je reč o srednjoročnom cilju.

Afrički političari traže pomoć za siromašne zemlje 

Na samitu G8 sastali su se lideri "osmorke" i istaknutih afričkih političara koji strahuju da bi najbogatije nacije sveta mogle da odustanu od obećanog povećanja pomoći siromašnim zemljama.

Lideri zemalja G8 susreli su se sa šefovima vlada i država Alžira, Etiopije, Gane, Nigerije, Senegala, Tanzanije i Južnoafričke Republike, uz prisustvo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-Muna, predsednika Svetske banke Roberta Zelika i predsedavajućeg Komisijom Afričke unije Žana Pinga.

Humanitarna organizacija "Oksfam" je jedna od brojnih nevladinih organizacija koja je upozorila da lideri G8 ne mogu više samo ponavljati svoje obećanje, dato 2005. na sastanku G8, da će povećati godišnju pomoć zemljama u razvoju za 50 milijardi dolara do 2010.

"Ukoliko u završnom kominikeu samita ne budemo videli brojke, to će predstavljati izneveravanje obećanja", rekao je predstavnik "Oksfama" Maks Loson .

Evropska Unija, takođe, je pozvala G8 da ispuni svoja ranija obećanja.

"Moramo pojačati naše napore... Nema odstupanja", ukazao je Barozo i najavio da je izvršno telo EU spremno da obezbedi dodatnih milijardu evra pomoći poljoprivrednicima u siromašnim zemljama kako bi se ublažio negativan uticaj rastućih cena hrane.

Zelik upozorio na rast cena goriva i hrane

Predsednik Svetske banke Robert Zelik izjavio je danas da se međunarodna zajednica suočava s pretnjom od povećanja cena goriva i hrane i pozvao lidere zemalja Grupe osam (G8) da preduzmu hitne mere kako bi zaštitili najugroženiji deo svetskog stanovnistva.

Zelik je upozorio da rast cena preti da "odvede najmanje 100 miliona ljudi do ekstremnog siromaštva i obezvredi uspehe postignute tokom poslednjih sedam godina na njegovom suzbijanju".

"Način na koji ćemo odgovoriti na dvostruku opasnost od rasta cena goriva i hrane je test globalne obaveze da se pomogne najugroženijima", rekao je Zelik u Međunarodnom medija centru u mestu Rusucu, tridesetak kilometara udaljenom od japanskog ostrva Hokaido, na kome se održava samit G8.

"To je test na kojem ne smemo da padnemo", istakao je predsednik Svetske banke.

Zelik je dodao da se ne može očekivati da samit G8 razreši sve svetske probleme, delimično i zbog toga što na njemu "nisu prisutne mnoge važne ličnosti.", prenela je agencija Kjodo

Predsednik Svetske banke je naglasio da su svetu potrebni "novi izvori (sirovina), akcije i rezultati u realnom vremenskom periodu".

Uoči samita G8, Zelik je uputio pismo japanskom premijeru Jasui Fukudi, u kojem ga je upozorio da je svet, prvi put od 1973. godine, pogođen kombinacijom rekordnih cena nafte i hrane.