Rat protiv terorizma, od Njujorka do Kabula i nazad za 8.000 milijardi dolara

"Napad se dogodio na američkoj teritoriji, ali je to bio atak na srce i dušu civilizovanog sveta. Svet se okupio kako bi poveo prvi i, nadamo se, poslednji rat u 21. veku. Rat protiv onih koji izvoze terorizam i protiv vlada koje ih podržavaju i skrivaju", rekao je Džordž Buš oktobra 2001. godine, najavljujući brzu i odlučnu akciju protiv radikalnih islamista koji su zabili avione u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu.

I Amerikanci su krenuli u rat. U početku praćeni mnoštvom saveznika, čiji je entuzijazam za beskrajni rat protiv gomile verskih fanatika bledeo kako su počeli da pristižu zastavama prekriveni kovčezi sa telima ubijenih vojnika, kolone izbeglica i izveštaji o besmislenim mučenjima, ubistvima prolaznika, civila, dece… Na kraju, Amerikanci su rat vodili gotovo sasvim sami.

Poslednjih 13 kovčega prekrivenih američkim zastavama ukrcano je u "gloubmaster" na kabulskom aerodromu dan pošto se bombaš-samoubica Islamske države razneo na kontrolnom punktu marinaca u avganistanskoj prestonici. Iza aerodromske ograde, talibani su čekali da se sa piste odlepi poslednji američki avion. Nekoliko dana kasnije, ponovo su zavladali čitavim Avganistanom, pošto su prethodno pregazili pobunjenike iz Pandžšira, sedišta nekadašnje Severne alijanse, čiji su lideri poslednjih dana bili preneraženi ravnodušnošću sa kojom je svet čitao njihove vapaje za pomoć.

Obe strane su se našle na tački sa koje su krenule dve decenije ranije. U tek formiranoj vladi Avganistana ministar odbrane postao je Muhamed Jakub, sin mule Muhameda Omara, vođe talibana koji je odbio da Amerikancima izruči Osamu bin Ladena dvadeset godina ranije, čime je suštinski počela američka avanutra na istoku. Američki predsednik Džozef Bajden je, pak, objasnio naciji da Amerika više neće voditi beskrajne ratove.

Geneza sukoba

Svet je bio šokiran kada su 11. septembra, pre dvadeset godina, avioni udarili u zgradu Pentagona i kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Amerikanci su bili besni i tražili osvetu. Skoro tri godine posle prvih napada Al Kaide i njenih saveznika na američke diplomate, počeo je Rat protiv terorizma – krvava i ne preterano mudro osmišljena avantura, koja je svet koštala 927.000 žrtava i nebrojenih posledica čija će se cena računati i u decenijama koje dolaze.

Suštinski, rat protiv terorizma počeo je nedugo pošto su se sovjetske snage povukle iz Avganistana 1989. godine, nespremne da se i dalje bore sa avganistanskim plemenima i verskim grupama, koje su Amerikanci, na početku stidljivo a zatim zdušno podržavali u ratu protiv Moskve.

Kada je general Boris Gromov u februaru te godine izveo poslednje vojnike iz Avganistana, nestao je i američki interes za razvoj situacije u toj državi. Vlast su preuzeli talibani, koji su brojem i agresivnošću rasterali sve konkurente u borbi za vlast i država je, u narednih desetak godina, propala na samo dno svetskih interesa.

Sve dok, početkom avgusta 1998. godine, gotovo istovremeno, ispred američkih ambasada u Dar es Salamu i Najrobiju nisu eksplodirala dva kamiona natovarena eksplozivom. Poginulo je oko dve stotine ljudi, a Federalni istražni biro je na mesto najtraženijih svetskih terorista uvrstio Osamu bin Ladena i njegovu Al Kaidu, do tada malo poznatu organizaciju verskih fanatika, koji su iz avganistanskih gudura promovisali ideju o globalnom kalifatu.

Dve godine kasnije, u Adenu se grupa mladića zabila čamcima u američki razarač „Kol”. U eksploziji je poginulo 17 mornara, a odmah zatim počela je prva faza rata protiv terorizma.

U početku, nizom tajnih akcija obezglavljena je mreža koju su devedesetih godina po Balkanu uspostavili Bin Laden i Ajman al Zavahiri. Među brojnim dokumentima koji su zaplenjeni tokom akcija u Albaniji i Bosni i Hercegovini otkriveni su obrisi Plana 2020, kojim je Al Kaida definisala granice budućeg globalnog kalifata. U godinama koje su usledile, tadašnji predsednik Bil Klinton bio je u više navrata na meti žestokih kritika, jer nije ni pokušao da neutrališe pretnju koja je svetu, a posebno Amerikancima, predstavljala Al Kaida.

U najvećoj terorističkoj akciji, 11. septembra 2001. godine, pripadnici Al Kaide, među kojima i nekolicina veterana balkanskih sukoba, oteli su ukupno četiri aviona, koje su zarili u Pentagon i kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Četvrti je pao na livadu u Pensilvaniji. Ubijeno je oko 3.000 Amerikanaca. Počeo je rat protiv terorizma.

Cena rata protiv terorizma

Za dvadeset godina rata protiv terorizma, Amerikanci su potrošili 8.000 milijardi dolara. Istovremeno, ubijeno je više od 900.000 ljudi, kako su to izračunali eksperti sa univerziteta Braun.

"Rat je bio dug, kompleksan i, istovremeno, užasan i neuspešan… Nastavlja se u više od osamdeset država", napisala je Katarina Luc, jedna od vođa projekta Univerziteta Braun, koji, suštinski, predstavlja jedinu valjanu procena američkih troškova u ovom ratu.

Osam hiljada milijardi dolara potrošenih na rat posle 11. septembra uključuje sijaset direktnih troškova na rat, kamate na pozajmljeni novac i dodatna sredstva koja je administracija predsednika Džoa Bajdena dobila u maju.

Broj mrtvih, procenjen na 897.000–929.000 uključuje ubijene američke vojnike, stradale pripadnike savezničkih oružanih snaga, civile, službenike humanitarnih organizacija i ostale koji su život izgubili u eksplozijama bombi, pucnjavama i požarima koji su bili direktna posledica ratnih dejstava. Ova statistika, međutim, ne sadrži podatke o osobama umrlim od bolesti, gladi, žeđi…

"Broj mrtvih koje smo izbrojali je najverovatnije najmanji mogući broj izgubljenih života", tvrde sa Univerziteta Braun.

Istraživači ovog univerziteta imali su prilično težak zadatak da pobroje troškove i žrtve ovog rata, jer su američke oružane snage tokom prethodnih dvadeset godina prigrabile gotovo sva sredstva, koja je Kongres SAD delio koristeći diskreciono pravo. Istovremeno, samo u Avganistanu međunarodne organizacije počele su da broje civilne žrtve tek od 2009. godine, odnosno punih osam godina od američke invazije.

Rezultati i posledice rata

Dvadeset godina posle početka avanture Džordža Buša Mlađeg, obaveštajne službe tvrde da je u svetu aktivno ukupno 67 terorističkih grupa, odnosno najviše od 1980. godine. Procenjuje se da ove organizacije imaju između 100.000 i 230.000 pripadnika, ili dva i po puta više nego što ih je bilo u trenutku napada 11. septembra 2001. godine.

Istovremeno, napadom Sjedinjenih Američkih Država na Irak 2003. godine, nekada minorna organizacija – Islamska država dobila je svetski značaj i postala aktivna ne samo na Bliskom istoku, već i u Africi i južnoj i jugoistočnoj Aziji, sa simpatizerima širom sveta.

Taj napad, smatraju bivši američki obaveštajci, predstavlja i početak poraza u Avganistanu, jer su Oružane snage SAD bile primorane da smanje intenzitet akcija u toj državi kako bi obezbedile dovoljno snaga za napad na režim Sadama Huseina. Tek uzgred, ustanovljeno je da je tadašnji državni sekretar Kolin Pauel opasno lagao kada je Savetu bezbednosti UN objašnjavao kako iračke vlasti raspolažu silnim arsenalom oružja za masovno uništenje.

U preostalim američkim misijama, poput one na Kosovu, posle početka ratova u Avganistanu i Iraku ostali su "trećepozivci", pa su kolateralna šteta takvog pristupa bili i kosovski Srbi, koje nije imao ko da zaštiti tokom četiri dana divljanja albanskih demonstranata 2004. godine.

Talibani, čije je odbijanje da Americi izruče Osamu bin Ladena i dovelo do invazije 2001. godine, ponovo se preuzeli vlast u Avganistanu. Početne nade da će njihova vlast, bar unekoliko, biti različita od one pre dve decenije, u velikoj su meri raspršene kada su motkama izudarali žene koje su tražile jednakost na protestima u Heratu i Kabulu. Lokalni aktivisti tvrde da su je bilo i mrtvih, što talibani odlučno demantuju.

Uprkos smrti Osame bin Ladena, Al Kaida je preživela rat protiv terorizma i dobila šansu da se u Avganistanu, kojim ponovo vladaju talibani, u potpunosti vrati na veliku scenu.

Američki obaveštajci takođe strahuju da će povlačenje iz Avganistana dodatno ohrabriti radikalne sunitske grupe širom sveta, uključujući Hezbolah u Libanu, palestinski Hamas, Hute u Jemenu, te brojne lokalne podružnice Islamske države, poput onih iz avganistanskog Korasana.

Takođe, tek ostaje da se vidi kakav će uticaj američko povlačenje iz Avganistana imati na odnose unutar NATO-a, jer su se snage SAD evakuisale bez prethodne koordinacije sa ostalim članicama te organizacije, ali ni sa avganistanskom vladom, čiji su se viđeniji zvaničnici, suočeni sa očiglednim raspadom sistema, razbežali glavom bez obzira.

Gotovo istovremeno, Kinezi se nadaju uspešnom ishodu pregovora sa talibanima o izgradnji gasovoda kroz tu državu, što će dodatno ugroziti položaj SAD u tom delu sveta.

Al Kaida, zbog koje je rat protiv terorizma i počeo, u trenutku američkog napada na Avganistan mogla je da računa na oko 500 boraca, skrivenih u planinskim vrletima te države. Danas, ova organizacija broji na hiljade boraca u Salehu, Jemenu i Siriji.

Takođe, histerija koja je pratila napade 11. septembra u velikoj je meri uništila američki ugled u svetu, posebno pošto su još 2006. godine počeli da se pojavljuju izveštaji o mučenju navodnih radikalnih islamista po tajnim bazama širom sveta, misterioznim letovima aviona Centralne obaveštajne agencije kojima su u te baze razvoženi često napamet hapšeni sumnjivci i zastrašujuće rasprave američkih zvaničnika o prihvatljivim metodama ispitivanja.

Stručnjaci posledice rata protiv terorizma često porede sa Hladnim ratom, jer su oba sukoba imala značajne reperkusije po odnos snaga u svetu, bezbednost, ljudska prava i međunarodno pravo.

Ovaj sukob bio je kompleksna kampanja koja je obuhvatala velike vojne operacije, tajne vojne akcije, ogromne programe obuke i opremanja oružanih snaga vlada koje su bilo sklone saradnji, te pokušaje da se, bez razumevanja lokalnih običaja i situacije, izgrade nova društva zasnovana na zapadnim modelima.

Za utehu Amerikancima i ostatku sveta, rat protiv terorizma predstavljao je i kraj velikih terorističkih akcija na teritoriji SAD. Ambicioznu Al Kaidu zamenili su osvetnički nastrojeni pojedinci, koji automatskim puškama i noževima pokušavaju da preokrenu točak istorije. Iako im je trebalo 11 godina, Amerikanci su pronašli i ubili Osamu bin Ladena i veliku većinu njegovih saradnika.

Posle dvadeset godina, Amerika je izgubila volju i interes da lovi radikalne islamiste na način na koji je to do sada činila i da istovremeno gradi nova društva na ruševinama onih koje je sama srušila. Kako se čini, suprotstavljanje rastućem uticaju Kine biće ubuduće glavna preokupacija administracija u Vašingtonu. Zemlje poput Avganistana, Iraka, Libije i Sirije, koje su stradale tokom rata protiv terorizma, na sreću ili ne, biće prepuštene same sebi.