Šta se krije iza želje Zapada da preotme Pekingu olimpijske igre

Kada su u pitanju olimpijske igre, sasvim prirodno, od početka pandemije novog koronavirusa najviše mastila se troši na letnje takmičenje u Tokiju, i zbog toga što je ono već jednom odloženo i što se konstantno, u većoj ili manjoj meri, nalazi u latentnoj opasnosti od kovida.

Međutim, u zapadnim medijima od kraja januara počela je i problematizacija Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, koje bi trebalo da se održe od 4. do 20. februara iduće godine i ugoste oko 3.000 sportista.

Jedan razlog za to je pandemija, odnosno, to što kašnjenje vakcinisanja u mnogim zemljama sveta ugrožava pripreme učesnika, pa i to što pojedini zapadni mediji spekulišu sa nerealnom teorijom da bi igre u Tokiju mogle da budu ponovo odložene za godinu dana, što bi onda, eventualno, prouzrokovalo i pomeranje takmičenja u Pekingu.

Drugi i, s obzirom da će epidemijska situacija zahvaljujući sve dinamičnijom vakcinisanju ipak verovatno biti znatno povoljnija 2022. nego sada, opasniji razlog je sve glasniji politički pritisak na Narodnu Republiku Kinu.

Reč je o tezi da Pekingu treba oduzeti zimsku olimpijadu zakazanu za narednu godinu zbog odnosa prema Ujgurima u provinciji Šinđijang, posebno u radnim centrima za tehničko obrazovanje, koje Zapadni mediji nazivaju "centrima za ideološku reedukaciju".

Tu tezu američki i drugi anglosaksonski mediji orkestrirano razrađuju od kada je, dan pred smenu vlasti u Vašingtonu, odlazeći državni sekretar Majk Pompeo ustvrdo da smo danas "svedoci pokušaja sistematskog uništavanja Ujgura od strane kineske partijske države".

Kanada željna da zameni Kinu kao domaćin olimpijskih igara 2020?

Kanadski javni servis "Si-Bi-Si" i drugi zapadni mediji izveštavaju da je Erin O'Tul, vođa Konzervativne partije Kanade, najveće opozicione stranke u toj zemlji, izneo inicijativu da olimpijske igre budu oduzete Kini zbog sumnje da vlasti u Pekingu vrše "genocid" u provinciji Šinđijang nad Ujgurima i drugim nacionalnim manjinama.

I lider (opozicione) kanadske Partije zelenih Anami Pol je prošle nedelje pozvala vladu u Otavi da podrži premeštanje olimpijade iz Kine "zbog genocidne kampanje nad ujgurskim muslimanima", i rekla da bi njena zemlja trebala da se ponudi da ih održi, eventualno zajedno sa SAD, jer te dve države "imaju potrebnu infrastrukturu i iskustvo".

Prethodno je, početkom ovog meseca, nekoliko senatora iz Republikanske partije u američkom parlamentu predložilo rezoluciju za premeštanje olimpijskih igara iz Kine – ideja koju je u svojem otvorenom pismu kasnije podržalo i 13 kanadskih parlamentaraca.

Na konferenciji za štampu u utorak po kanadskom vremenu premijer Džastin Trudo je, reagujući na pomenute izjave opozicije, rekao da njegova vlada zna "da Međunarodni olimpijski komitet, Kanadski olimpijski i Kanadski paralimpijski komitet, kao i drugi, vrlo pažljivo prate problem". On je, međutim, dodao da "iako je nesumnjivo da je bilo velikih kršenja ljudskih prava" u Šinđijangu,  reč "genocid" treba koristiti vrlo oprezno.

Olimpijski sukobi

Malo starijim građanima još uvek je u sećanju bojkot olimpijade u Moskvi 1980. godine od strane zapadnog bloka zbog intervencije Sovjetskog Saveza u Avganistanu na poziv tamošnje vlade.

Kada je u pitanju novija istorija, "miniranje" zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. bučnom i koncentrisanom medijskom kampanjom o tome kako je sve u tom ruskom gradu napravljeno loše i smešno, i prevrat u Ukrajini, koji je izveden uporedo sa njihovim održavanjem u trenutku kada se verovalo da će ruski vrh njima biti zauzet, prvo je poglavlje u olimpijskim sukobima SAD i njenih saveznika protiv svojih vojnopolitičkih takmaca.

Sada, izgleda, počinje drugo poglavlje u novijoj borbi Zapada za diskreditaciju olimpijada u državama geopolitičkih protivnika. Otud pojedini zapadni mediji, prateći retoriku Svetskog ujgurskog kongresa, igre u Pekingu već nazivaju "genocidnim". 

Moguće posledice

Ukazivanje na problem poštovanja ljudskih prava moguće je vršiti kroz edukaciju, održavanje građanskih i naučnih konferencija i pisanje knjiga i novinskih tekstova, kao i kroz diplomatske pritiske i sankcije protiv političara koji se smatraju odgovornim. Ono nikako ne podrazumeva, niti bi trebalo da podrazumeva kažnjavanje običnih građanja kroz ekonomske ili sportske sankcije, jer kada uzme tu formu, postaje najobičnije maltretiranje nevinih.

Peking je izabran za mesto održavanja sledećih olimpijskih igara i već je utrošio dosta novca i truda za njihovo organizovanje. Reč je o ugovoru, čije kršenje može samo doprineti rastu nepoverenja i animoziteta prema zapadnim državama i međunarodnim organizacijama u kojima one vedre i oblače, i možda čak dovesti do sportskog deljenja planete. Jer, ako se SAD i njeni vojnopolitički saveznici drznu da oduzmu Kini olimpijadu, ne bi bilo čudno ako bi u budućnosti umesto jednih, univerzalnih igara svaki geopolitički blok imao neku svoju olimpijadu.

Popularnost skijanja i drugih zimskih sportova u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, u susret igrama u Pekingu, poslednjih godinu-dve je skočila višestruko, što je od nesumnjive važnosti za te sportove u pogledu regrutacije novih generacija i privlačenja sponzora, te time i poboljšanja uslova takmičenja. Eventualno preotimanje igara od Pekinga usporilo bi dalji razvoj tih sportova, tradicionalno popularnih u Evropi i Severnoj Americi ali prilično zapostavljenih u mnogoljudnoj Aziji (osim u Japanu i Južnoj Koreji). 

Šta je pravi cilj?

Motivacija za prebacivanje političkih, ekonomskih i vojnih nesuglasica i suprotstavljanja u ravan sporta je jasna, pogotovo kada su u pitanju olimpijske igre, jer one istovremeno mogu da budu i veliki izvor finansijskih prihoda, te puno znače za prestiž države koja ih organizuje.

I u tome je, verovatno, pravi cilj kampanje sa Zapada – više od samog preuzimanja olimpijade od Pekinga, koje bi bilo nečuveno, cilj je da se umanji broj stranih posetilaca i međunarodna medijska pažnja, te samim tim i interesovanje krupnih sponzora kao što su "Koka-Kola", "Samsung" i "Tojota".

Pariz i Los Anđeles su jedini kandidati za održavanje naredne dve letnje olimpijade. Šta bi se dogodilo kada bi Peking poveo sopstvenu međunarodnu akciju za blokiranje održavanja igara u SAD 2028. zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava u toj zemlji?

Ona se, na primer, ogledaju u čestim neopravdanim pogubljenjima Afromerikanaca od strane policije, učestalim rasističkim napadima na Azijate od početka epidemije koronavirusa, te višedecenijskom delimičnom uskraćivanju prava na glasanje određenim slojevima stanovništva (uglavnom Afroamerikancima i Latinoamerikancima) u pojedinim državama, koje se vrši kroz izostavljanje iz glasačkih spiskova ili postavljanje naizgled neutralnih uslova za glasanje, kao što su pismenost ili plaćanje poreza, koji zapravo najviše pogađaju te grupe.