Šest stvari koje treba da znate o Rut Bejder Ginsburg

Ginsburg je diplomirala kao jedan od najboljih studenata pravnog fakulteta na Univerzitetu Kolumbija 1959. godine, ali nije mogla da nađe advokatsku firmu voljnu da je zaposli. Kako je kasnije govorila imala je "tri mane" - bila je Jevrejka, žena i majka.

Jednom je rekla da u zakon nije ušla kao, kako su je kasnije prozvali, "šampionka jednakih prava" već je jasno analizirala probleme. Bila je druga žena izabrana da služi u Vrhovnom sudu SAD.

Zakletvu je položila pod predsednikovanjem Bila Klintona, njen glas u Vrhovnom sudu nije bio među onima koji su glasali da se prelome izbori 2000. godine kada je Džordž Buš pobedio Ala Gora, oduprla se pozivima na smenu tokom mandata Baraka Obame a Donalda Trampa je nazvala "lažnjakom" uoči izbora 2016. godine. 

Više od dvadeset godina borila se sa raznim zdrastvenim problemima, pet puta joj se vraćao rak, padala je i lomila rebra, ugrađivani su joj stentovi zbog začepljenja arterija ali je 27 godina ostala u stolici sudije Vrhovnog suda.

Ginsburg je ostala upamćena po snažnom neslaganju u slučajevima u kojima je ženama osporavano pravo na abortus i manjinama pravo glasa. Odluku suda da izbaci ključni deo saveznog zakona koji je osigurao biračka prava Afroamerikancima, Latinoamerikanaca i drugim manjinama 2013. godine opisala je kao "bacanja kišobrana u kišnoj oluji sa idejom da se ne pokisne".

Presedan je bila i njena odluka 1996. godine kojom se vojnom institutu Virdžinija nalaže da prihvati žene ili se odreknu državnog finansiranja.

Pored građanskih prava, Ginsburg se zanimala i za smrtnu kaznu, ponavljajući glasanje da bi se ograničila upotreba te kazne. Tokom njenog mandata, sud je proglasio neustavnim da države pogubljuju mentalno nesposobne i ubice mlađe od 18 godina. Takođe je dovela u pitanje kvalitet advokata za siromašne optužene ubice.

Poslednje godine provela je kao neupitni vođa liberalnog krila. Poklonici njenog rada prozvali su je "Ozloglašenom RBG" zbog njene odbrane prava žena i manjina.