Kako definisati mirne proteste? Komitet UN za ljudska prava ima jasan odgovor

Razvoj nastaje u vreme protesta širom sveta u znak podrške pokretu Crni životi su bitni i pojašnjava kako "mirna okupljanja"  moraju da razumeju 173 zemlje koje su ratifikovale Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima.

Član odbora Kristof Hejns rekao je da je "osnovno ljudsko pravo" da se ljudi okupljaju kako bi proslavili ili uputili pritužbe, "u javnim i privatnim prostorima, na otvorenom, u zatvorenom prostoru i na internetu".

"Svako, uključujući decu, strane državljane, žene, radnike migrante, azilante i izbeglice, može da ostvaruje pravo na mirno okupljanje", dodao je Hejns.

"Generalizovane reference" nisu dovoljne

U savetu Komiteta za ljudska prava UN se takođe primećuje da vlade ne mogu zabraniti proteste tako što će "generalizovati reference na javni red ili javnu bezbednost ili neodređeni rizik od potencijalnog nasilja".

Pored toga, vlade "ne mogu da blokiraju internet mreže ili zatvore bilo koju veb stranicu zbog svoje uloge u organizovanju ili pozivanju na mirno okupljanje", navodi Komitet.

Takođe je naglašeno pravo novinara i posmatrača ljudskih prava da prate i dokumentuju bilo koje skupove, uključujući i nasilne i nezakonite.

Specijalni izvestilac UN-a za prava na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja pozdravio je novo tumačenje da se pravo na mirno okupljanje proširuje i na "digitalne aktivnosti".

"Ovo je istinski značajna potvrda da se zaštita prava na mirno okupljanje proširuje i na učešće na daljinu, uključujući mrežne skupove", rekao je Klement Vol, reagujući na dokument koji je objavio Komitet za ljudska prava UN.

Zaštita ljudskih prava u digitalnom dobu 

To je posebno važno tokom pandemije kovid 19, kada se toliko mirnih okupljanja preselilo na mreže.

Usredsređujući se na presek digitalnih tehnologija i pravo na mirno okupljanje jasno je dat okvir za zaštitu ovog osnovnog prava u digitalnom dobu, rekao je Vol.

"Čvrsto rešava raspravu o tome da li se pravo na mirno okupljanje proširuje na mrežne aktivnosti, kaže da vlade ne bi trebalo da blokiraju ili ometaju internetsko povezivanje u vezi sa mirnim skupovima", navodi Vol. 

Pravni savet Komiteta za ljudska prava UN čini 18 stručnjaka koji prati kako zemlje sprovode Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima.

Tumačenje Komiteta biće važne smernice za sudije na nacionalnim i regionalnim sudovima širom sveta, jer su sada deo onoga što je poznato kao "meki zakon".

Opšti komentar panela napominje da demonstranti imaju pravo da nose maske ili kapuljače kako bi prekrili lice i da vlade ne bi trebalo da prikupljaju lične podatke kako bi maltretirali ili zastrašivali učesnike.