Profili kandidata za šefa CDU – sličnosti i razlike

Kada je pre 15 dana Anegret Kramp Karenbauer saopštila da ipak neće biti naslednica Angele Merkel i u kancelarskoj fotelji te da planira da se povuče sa mesta šefice CDU, mediji su odmah iskristalisali tri kandidata. Prva dvojica su – Fridrih Merc i Jens Špan koji su bili protivkandidati Kramp Karenbauerovoj na kongresu krajem 2018, a treći je Armin Lašet.

I dok su ova trojica do danas ćutala o eventualnoj kandidaturi, prvo javno saopštavanje kandidature je bilo iznenađenje – to je bio Norbert Retgen.

Zajedničko ovoj četvorici jeste da su svi iz Severne Rajne Vestfalije, najmnogoljudnije od ukupno 16 nemačkih pokrajina, da su katolici, oženjeni i da imaju po troje dece. Ipak, ideološki među njima i te kako postoje razlike iako su godinama u vrhu iste stranke.

Danas je javnost saznala i da ministar zdravlja Jens Špan ipak neće biti kandidat za šefa CDU, već će biti u timu Armina Lašeta nastojeći da bude zamenik predsednika stranke. I dok u javnosti pominju još neka imena, glavna borba biće između sledeće trojice kandidata.

Fridrih Merc

Ovaj pravnik specijalizovan za ptanje finansija stari je takmac Angele Merkel, ali i Anegret Kramp Karenbauer od koje je za koji procenat izgubio na izborima za šefa CDU krajem 2018.

Merc (64) je pripadao struji unutar CDU, čija siva eminencija je bio Volfgang Šojble i on ga je pre dve godine suštinski vratio u aktivnu politiku u nameri da zaustavi Merkelovu i vrati CDU na konzervativne vrednosti nemačke srednje klase na kojima su je svojevremeno vodili Helmut Kol i sam Šojble.

U Kolovo vreme bio je u jednom mandatu poslanik Evropskog parlamenta, a od 1994. do 2009. poslanik Bundestaga. Kada ga je u unutarstranačkoj borbi pobedila i postala šefica stranke 2000. godine, Merkelova ga je postavila za šef poslaničke grupe CDU-CSU u Bundestagu, ali je već dve godine kasnije morao da joj ustupi tu poziciju jer se ona pripremala za kancelarsku kandidaturu.

Odlaskom iz poslaničkih klupa, Merc je ušao u poslovne vode gde je radio kao korporativni pravnik što ga je učinilo multimilionerom. Do pre nekoliko dana bio je na čelu nadzornog odbora nemačkog ogranka najveće svetske investicione kuće "Blekrok". U svom vlasništvu ima, između ostalog, i dva aviona, ali i položenu pilotsku dozvolu.

Opisujući sebe kao društvenog konzervativca i ekonomskog liberala, Merc je bez sumnje predstavnik krupnog kapitala koji se ujedno zalaže za bliske odnose sa SAD, ali je i oštro kritikovao Trampov trgovinski rat sa Evropom. U javnosti je bio žestoki kritičar Merkeline politike prema migrantima.

Njegov eventualni dolazak začelo CDU značilo bi poništavanje političkog nasleđa Merklove, koja je stranku otvorila i za socijaldemokratske politike pa samim tim i birače kojima su bliske te ideje. Osim toga, to bi bila osvetnička pobeda predstavnika svojevrsnog muškog saveza unutar CDU, koji je s počekta ovog milenijuma nastojao da skrajne "Kolovu devojčicu" i preuzme upravljanje strankom. To im tada nije uspelo, a mnogi od njih su brzo završili političke karijere.

Armin Lašet

Aktuelni premijer pokrajine Severna Rajna Vestfalija i potpredsednik CDU je je dugogodišnji lojalni politički saborac Angele Merkel, koji joj je ideološki najbliži. Lašet (59) je svesrdno podržavao njenu migrantsku politiku te se smatra predstavnikom svojevrsnog liberalnog krila CDU.

Ovaj nekadašnji novinar po jedan mandat je proveo u Bundestagu i Evropskom parlamentu da bi se 2005. vratio u pokrajinsku politiku, prvo kao pokrajinski ministar za porodicu i integracije a potom kao pokrajinski ministar za savezne poslove, Evropu i medije.

U skladu sa svojim liberalnim stavovima po pitanju integracije migranta, ali i spoljne politike, bio je trn u oku konzervativne struje u CDU pa su ga čak i podrugljivo nazvali "Turk-Armin".

Uprkos prozivkama, on se zalagao da država omogući islamu u Nemačkoj da ima status religije, baš kao hrišćanske crkve i jevrejska zajednica, a bio je i protiv uvođenja zabrane nošenja burke u javnim institucijama koji je CDU ipak izglasala.

Prozivke konzervativaca na njegov račun su utihnule kada je 2017. uspeo da CDU dovede na vlast u Severnoj Rajni Vestfaliji, koja je dugo važila za uporište socijaldemokrata. Osim toga, pobrao je pohvale i za svoj tvrd stav u borbi protiv kriminala, naročito raznih mafijaških klanova koje uglavnom drže grupe poreklom iz severne Afrike.

Ukoliko postane šef CDU, sasvim sigurno bi poželjan postizborni koalicioni partner, ne samo sa liberalima, već Zelenima. Ipak, da je svestan da prvo mora da dobije podršku i nacionalno-konzervativnijeg dela CDU svedoči to da se "uortačio" za Španom, koji je oštri zastupnik građansko-konzervativnih vrednosti.

Špan je svojevremeno kritikovao Merkelovu i tražio promenu kursa u izbegličkoj politici, zalagavši se za smanjenje priliva migranata. Međutim, otkad ga je Merkel postavila za ministra zdravlja, njegove kritike su ublažene, a on dosledno radi da bude uspešan u svom resoru kako bi se promovisao kao političar spreman i za više funkcije.

Norbert Retgen

Nekoliko dana pre svojih konkurenata kandidaturu je saopštio aktuelni šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Retgen (55). Ovaj doktor pravnih nauka je poslanik Bundestaga od 1994. godine, a u prvom mandatu Merkeline vlasti bio je šef poslaničke grupe CDU-CSU da bi ga uključila 2009 u svoju drugu vladu i to kao ministra za životnu sredinu i to u vreme ključnog zaokreta u kojem je Nemačka odlučila da odustane od nuklearne energije.

Međutim, u toku ministarskog mandata on se kandidovao ispred CDU za premijera Severne Rajne Vestfalije i pritom doživeo veći poraz od očekivanog, između ostalog, zbog toga što nije bio uverljiv da je zaista spreman da se bavi pokrajinskom politikom i odustane od karijere na saveznom nivou.

Birači su to kaznili, a iznenada je usledila i kazna od kancelarke. Iako je do tada važio za njenog miljenika i mogućeg budućeg naslednika, ona ga je smenila 2012. godine a iste godine nije reizabran za njenog zamenika unutar stranke. Time je prekinut njegov više od deset godina dug put ka političkom vrhu Nemačke.

Ipak, 2014. se izborio za mesto predsednika Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga i danas važi za jednog od spoljopolitičkih stručnjaka u CDU. U praksi je shvatio šta znači politika što dokazuje njegova izjava da je „politika oblast u kojoj ne vlada otvoren i iskren istup, već u kojoj se svim sredstvima i metodama vodi borba za moć".

Retgen je 2014. bio i učesnik Bilderberške konferencije, a inače je član uprave instituta "Atlantski most", koja se bavi učvršćivanjem veza Nemačke i SAD. Osim toga, u savetodavnim i upravnim oodborima je brojnih organizacija i instituta, među kojima je i Evropski savet za spoljne poslove.

Ideološki mogao bi da bude svrstan u centar, a želi da se CDU distancira od saradnje kako sa krajnjom desnicom tako i sa krajnjom levicom. Žestoki je kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina i zagovara uvođenje sankcija Rusiji zbog bombardovanje u Siriji.

Međutim, zasad malo ko očekuje veliki Retgenov uspeh na unutarstranačkim izborima, već više njegovo pozicioniranje za neke buduća nadmetanja u nemačkoj visokoj politici. Sva je prilika da će glavno nadmetanje biti na relaciji Merc–Lašet. Odgovor na pitanje ko će biti novi šef CDU biće dobićemo na vanrednom kongresu stranke zakazanom za 25. mart.