Nemce nerviraju fiskalni računi i borba protiv sive ekonomije

Od 1. januara ove godine u Nemačkoj je stupio zakon, koji obavezuje prodavce i pružaoce usluga da svim svojim kupcima i klijentima izdaju fiskalne račune za prodatu robu ili pruženu uslugu. I dok u Srbiji postoji obaveza da se uzme izdati fiskalni račun, nemački zakon je omogućio Nemcima da to izbegnu, ali to nije umanjilo kritike.

Jutarnja kupovina peciva u pekari za Nemce je naprasno postala mnogo sporija i povod za raspravu o tome da li fiskalni računi prave "nepotreban haos od papira" jer, kako kažu korisnici, teško da će im trebati da bi kasnije reklamirali kupljeni kroasan ili perecu.

Prodavci brze hrane žale se što su morali da potroše najmanje hiljadu evra na fiskalne kase i opremu i što se nepotrebno baca papir. Slično negodovanje se čuje i od vlasnika malih prodavnica, frizerskih salona i kafea, koji uobičajeno nisu izdavali račune, osim ako im kupac izričito ne traži.

Iz Ministarstva finansija, pak, ističu da su fiskalne kase uvedene zbog prevara sa plaćanjem poreza, zbog kojih država gubi poreske prihode od desetak milijardi evra svake godine. Ali, u javnosti je obaveza da se izdaje račun postala kontroverzna zbog dodatnih troškova za firme, dodatne birokratije i povećanja obima smeća.

I dok ministar ekonomije Peter Altmajer navodi da bi trebalo da postoje određeni izuzeci od ove zakonske obaveze, opozicioni liberali zahtevaju da Bundestag promeni zakon tako da "prekinu sa ovom glupošću što je pre moguće". I nemačka uticajna organizacija za zaštitu životne sredine BUND ističe da ovaj propis samo "stvara gomile smeća od problematičnog termalnog papira koji ne može da bude recikliran".

Nemački dnevnik Velt je izračunao da bi od računa, koji će biti odštampani svake godine u Nemačkoj mogla da budu ispunjena 43 fudbalska terena, a ako bi ti računi bili spojeni u jedan niz dobio bi se papir dužine 2,2 miliona kilometara, što bi bilo dovoljno da se 50 puta obavije Zemljina kugla. Problem je što je u pitanju papir obavijen štetnim hemikalijama, koji nije moguće kasnije reciklirati.

"Govorimo o zaštiti životne sredine i diskutujemo o smanjenju (jednokratnih) čaša za kafu za poneti, a onda prizvodimo tone smeća od papira obavijenog hemikalijama", rekao je za Frankfurter algemajne cajgung Danijel Šnajder iz Centralne asocijacije nemačkih pekara.

Sve kritike zasad nisu uticale na Ministarstvo finansija da uopšte razmatra promene zakona, već ističu da trgovci uvek mogu elektronskom poštom ili preko aplikacija mobilnih telefona da pošalju račun kupcu.

To nije umirilo zabrinutost pekara i ugostitelja, jer teško da će lokalni pekar koristiti ovu opciju. Zabrinuti su i organizatori božićnih i ostalih vašara na kojima se često dnevno proda i više od 15.000 čaša kuvanog vina pa se pitaju kako će izdati toliko mnogo računa i to samo za vino. Doduše, zakon predviđa da je u ovakvim slučajevima moguće tražiti izuzeće kod poreskih vlasti, ali to ne znači da će ono biti odobreno.

Da paradoks bude veći, ukoliko se trgovac ne bude pridržavao ovih novih propisa, najverovatnije neće biti primećen, bar zasad. Naime, zakon uopšte nije predvideo kaznu za trgovce, a poreske vlasti tvrde da ne planiraju vanredne inspekcije. Kako sada stvari stoje, čak i ako poreski inspektori naiđu na trgovinu u kojoj se ne izdaju fiskalni računi, oni ih neće odmah kazniti zbog toga već će pročešljati njihove knjige kako bi našli eventualnu utaju poreza.

Iako je Nemačka prošle godine završila sa 13,5 milijardi evra viška u državnoj kasi, nemački ministar finansija Olaf Šolc ne odustaje od namere da suzbije sivi ekonomiju. Jer ona nije samo u trgovini, već poprilično i u radu na crno, to jest neprijavljenom radu u građevini, zanatskom sektoru, kao i sektoru održavanja domaćinstava i čuvanja dece.

Finansijski stručnjaci procenjuju da će ove godine bezmalo deset odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) Nemačke biti u sivoj ekonomiji, što je prosek u Evropskoj uniji. Prognoze ukazuju da će 2020. u EU najmanje sive ekonomije biti u Austriji (5,8 odsto BDP-a), a najviše u Bugarskoj (30,4), Rumuniji (27,2), Hrvatskoj (27,1) i Mađarskoj (23,7).