Odata počast žrtvama Holokausta – da se ne zaboravi i ne ponovi

U Specijalno napravljenoj dvorani dominirala je natkrivena kapija za vozove kojom su vagoni logoraša dovoženi na gubilište.

Preživeli iz celog sveta saslušali su obraćanje izraelskog i poljskog predsednika, a zatim logoraše koji 75 godina kasnije pobedonosno stoje tamo gde su mnogi njihovi prijatelji i sunarodnici završili život. Veliki deo njih u gasnoj komori.

"Najteže mi je pao gubitak kose. Davala mi je osećaj ženske lepote, bila je glatka i prijatna na dodir. Ali dotakla ju je kriminalna ruka, skinula mi krunu i pretvorila me u tužno, jadno stvorenje. Dotakla sam ćelavu glavu dok sam stajala kraj prozora. Ugledala sam u njemu odraz i zapitala se: jesam li to ja", priča Batševa Dagan, preživela logorašica.

Predsednik Poljske Andžej Duda rekao je da nikada, ni na jednom mestu istrebljenje ljudi nije izvedeno na takav način.  

"Mržnja, šovinizam, nacionalizam, rasizam, antisemitizam, ovde su poprimili oblik masovnog, organizovanog, sistematskog ubistva", rekao je Duda. 

Ranije pre podne, desetine preživelih, od kojih su mnogi kao deca zatvoreni u zloglasni logor, koračali su simbolično od prepoznatljivog znaka rad oslobađa do zida smrti. Tamo su položili vence i bele ruže. Mnogi ne suzdržavajući suze.

Za to vreme u Krakovu, među četiri slovenačke logorašice koje su sa predsednikom Borutom Pahorom doletele u Poljsku, jeste i Marija Frlan.

Danas, na dan oslobođenja Aušvica proslavlja 100. rođendan. Slobodu je dočekala u drugom nacističkom logoru u Ravensbriku.

Kaže da nisu verovali kada im je saopšteno da su slobodni. "Nismo znali da li je istina ili nije. Nismo verovali. Pa posle vidimo da nema nijednog Nemca. Aha! Tad smo se zagrlili i pevali."

Slobodu je dočekala u drugom nacističkom logoru, u Ravensbriku.  

"Kakva je to radost da nisi više sužanj", kaže Marija.

Ona i njene prijateljice kažu da su preživele jer nisu sebi govorile da li, nego kad će se vratiti kući.

"Dobro je da je tako ispalo. Da su Nemci pobedili, nikad se ne bismo vratile kući. To znam", priča Marija. 

Prema različitim izvorima, u kompleks logora Aušvic je proterano od 12 do 20.000 Jugoslovena. Kada je Crvena Armija oslobodila logor, nije poznato koliko ih je zatečenih preživelo.