Debata demokrata u SAD – svi složni u osudi ubistva Solejmanija

Za razliku od ranijih debata, gde su u centru pažnje bili zdravstveno osiguranje, obrazovanje i stvaranje novih radnih mesta, kandidati su ovoga puta gotovo sat vremena proveli u razgovoru o američkoj spoljnoj politici.

Senator Berni Senders posebno je istakao činjenicu da je jedini od kandidata koji je 2002. godine glasao protiv rata u Iraku, koji je, kako je rekao njegov rival, bivši potpredsednik Džozef Bajden svesrdno podržao.

"Kao što Džo jako dobro zna u tom ratu smo izgubili 4.500 hrabrih vojnika. Sotine hiljada Iračana je pogunilo. Potrošili smo hiljade milijardi dolara na taj beskonačni rat - novac koji je mogao biti iskorišćen za zdravstveno osiguranje i obrazovanje", rekao je Senders.

Bajden je priznao da je taj njegov glas bio pogrešan, ali je podsetio da je kao potpredsednik Sjedinjenih Država predovodio nastojanja da se taj rat okonča.

"Znam kako izgleda slati svoje sinove i kćeri u rat kao što zna i naš kolega na ovoj pozornici", rekao je Bajden, aludirajući na Pita Butedžiča koji je služio u ratu u Avganistanu.

Bajden i Senders su oštro kritikovali odluku predsednika Trampa da naredi ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija, sa čim su se složile i senatorke Elizabet Voren i Ejmi Klobučar ističući da Bela kuća na brifingu za senat nije pružila ni jedan jasan dokaz da je Solejmani bio neposredna pretnja po živote Amerikanca i da je planirao napade na četiri američke ambasade.

Senders je otišao najdalje, poredeći Trampovu odluku sa odlukama koje su dovele do otpočinjanja rata u Vijetnamu i Iraku.

"Oba ta rata su bila zasnovana na lažima. Ono čega se sada jako plašim je da imamo predsednika koji ponovo laže i koji bi mogao da nas uvuče u još gori rat", upozorio je Senders.

Biznismen i milijarder Tom Stejer smatra da predsednik Amerike treba da preduzima vojne akcije samo u cilju zaštite života i bezbednosti američkih građana.

"Ali ono što sada vidimo na Bliskom istoku a što pokazuje i naša diskusija je da ne postoji jasna strategija o onome što želimo da postignemo u tom region. Jasno je da gospodin Tramp nema strategiju", rekao je Stejer.

Svi učesnici, osim senatorke Elizabet Voren smatraju da bi u ovom trenutku bilo neodgovorno od Sjedinjenih Država da povuku sve trupe sa Bliskog istoka, ali i da ne treba slati dodatne vojnike bez jakog razloga.

Svi potencijalni prdsednički kandidati zalažu se sa prekid trgovinskog rata sa Kinom na način kako ga Tramp vodi i ponovnom okretanju tradicionalniim saveznicima, Evropi pre svih.

"Sjedinjene Države čine skoro polovinu svetske ekonomije i u saradnji sa Evropom i našim drugim prijateljima u svetu, mislim da možemo da primoramo Kinu da vodi pravedniju ekonomsku politiku", rekao je Bajden.

"SAD moraju ponovo da stanu na čelo bitke za očuvanje životne sredine"

Još jedno od pitanja oko kojeg se svi kandidati slažu je da Amerika ponovo mora da preuzme vodeću ulogu u borbi protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

"Kada pogledamo požare koji besne u Australiji, požare u Kaliforniji, suše sa kojima se suočavamo ovde u Americi, jasno je da to treba da bude glavni prioritet novog predsednika, kogod to od nas bio" istakao je Stejer, dodajući da bi novi predsednik prvog dana mandata trebao da proglasi vanredno stanje u celoj zemlji u cilju borbe protiv klimatskih promena.

Kada su u pitanju unutrašnja pitanja poput zdravstvenog osiguranja i obrazovanja svi kandidati ostali su pri svojim stavovima koji se ne razlikuju mnogo ali razlika je kako do toga doći i koliko će to koštati poreske obveznike.

Iako je ovo bila poslednja debata uoči unutarstranačkog glasanja, baš u Ajovi, svi učesnici su bili više fokusirani da na što bolji način ukažu na razliku između sebe i predsednika Trampa, a manje na međusobne napade.

Jedina mala varnica izbila je kada je voditeljka debate upitala senatora Sendersa da potvrdi ili demantuje da li je na privatnoj večeri 2018. uodine u kući Elizabet Voren kada je ona najavila svoju kandidaturu rekao da žena ne može da bude izabrana za predsednika Sjedinjenih Država.

Senders je ljutito reagovao, odgovarajući da tako nešto ništa nije izgovorio, istovremeno obećavajući da će pružiti bezrezervnu podršku svakome ko dobije nominaciju, bez obzira da li se radi o ženi ili muškarcu.

Elizebet Voren se nije izjašnjavala o tome da li je senator Senders to rekao ili ne, ali je pružila, kako je rekla, jasan primer zašto misli da žena može biti predsednik.

"Pitate se može li žena pobediti Donalda Trampa? Pogledajte muškarce na ovo bini. Zajedno su izgubili deset izbornih trka. Jedine osobe koje su pobedile na svim izborima u kojima su učestvale su dve žene – Ejmi Klobučar i ja", rekla je Vorenova što je izazavalo smeh drugih kandidata i aplauz publike u dvorani.

Voren i Sanders su nastavili razgovor posle debate, a ono što su svi primetili je činjenica da je Vorenova odbila da se rukuje sa Sandersom.