Australija – apokalipsa danas

Tamo gde nema vatre, ima dima. I to onog gustog, štetnog za pluća.

Abdulah Numan, muftija srbijanski, javlja iz Melburna da vazduh miriše na izgorelo i da su sve maske rasprodate.

Nina Marković Khaze, dopisnik Si-Bi-Es radija na srpskom jeziku iz Sidneja, kaže za RTS da je u Kamberi vazduh poput peščane oluje.

"Svi su sa gas-maskama. Bila je nestašica pa je federalna vlada otvorila državne rezerve da bi ih snabdela maskama. Imali smo slučaj žene koja je izašla iz aviona i pala mrtva zbog udisanja tog vazduha", kaže Nina.

Više od 100.000 ljudi iz države Viktorija je evakuisano. Oni se nalaze u prihvatnim centrima, školama, mesnim zajednicama. Od avusta, u požarima je izgorelo više od hiljadu kuća i stanova.

Vegetacija Australije navikla je na požare kojima je izložena svake godine i kojima se prilagodila. Međutim, ove razmere požara, upozoravaju stručnjaci, prevazilaze sposobnost samoobnovljivosti flore i faune u Australiji. 

Prvi put u istoriji Australije gori stara šuma - "rain forest".

"Ta šuma ima svoju klimu i u njoj uvek sipi kiša. Stručnjaci misle da se to nikada više neće povratiti. Video sam te šume, u njima je bilo drveća koje je staro hiljadu godina", kaže Numan.

Šume i životinje nestaju

Deni Porej, direktor Svetske fondacije za prirodu, ogranak Adrija, objašnjava da su vatre deo ekosistema Australije, ali da je pitanje kako će se ekosistem vratiti u stabilno stanje nakon ovako katastrofalnih požara.

"Ranije je posle požara postojala mogućnost da se životinje vrate. Danas imamo i puteve i gradove i veliki broj životinja, kojih i inače ima malo, teško da će moći da opstanu", kaže Porej.

Dvadeset pet hiljada koala je do sada stradalo u požarima. To je trećina cele populacije ovih životinja, pa neki stručnjaci smatraju da će ta, ionako ugrožena vrsta, verovatno izumreti.

Kristijan Ovari, biolog, kaže da se sada smatra da su koale faktički kao vrsta funkcionalno izumrle.

"To znači da iako postoje jedinke koje su u divljini i koje će preživeti požare, njihovo brojno stanje je toliko malo i iscepkano da populacija neće moći da se razmnožava. Doći će do ukrštanja jedinki koje su u srodstvu, a to nije dobro", kaže Kristijan.

On smatra da bi eventualni opstanak vrste mogli da pomognu zoološki vrtovi, nacionalni parkovi i organizacije koje se bave zaštitom životinja.

Muftija Numan opisuje da postoje mesta u Australiji u kojima je sve živo uništeno.

"Ostrvo na jugu Australije gde je izbio veliki požar, Ostrvo kengura, potpuno je izgorelo", kaže Numan.

On kaže da ljudi skupljaju koale po ulicama, šumama, saniraju im opekotine i pokušavaju da ih spasu.

Svet je obišla i vest da će oko 10.000 kamila verovatno biti ustreljeno u sušnom regionu Australije, jer žedne životinje ugrožavaju lokalno stanovništvo očajnički tražeći vodu. Očekuje se da će odstrel trajati pet dana. A nisu to jedine životinje koje će glavom platiti danak požaru.

Kristijan Ovari smatra da je ovo najveće izumiranje ovakvog tipa do sada.

"Samo slepi miševi, takozvane leteće lisice, dovedene su do toga da je uginulo 30 odsto cele populacije u Australiji."

Nina Marković Khaze javlja da postoje vrste koje su zbog ovih požara izumrle.

"Retke vrste ptica su potpuno nestale, a o tome će se tek znati. Trenutno je u Australiji zastrašujući prizor. Neko to opisuje kao Treći svetski rat. Apokalipsa", kaže ona.

Čak i da se svi požari ovog trenutka ugase u Australiji, životinje će nastaviti da umiru zbog nedostatka vode, dima, od posledica opekotina. Neke druge će se namnožiti, što bi moglo ozbiljno da promeni ekosistem kontinenta.

Ovari veruje da će torbari vremenom potpuno nestati. "Nove vrste će preuzeti prostor, kao što su naši zečevi koji su tamo se nastanili, lisice, dingosi... zauzeće svoje mesto u ekosistemu i torbari će nestati sa scene".

Koliko koštaju požari

Australija će posle ove vatrene epizode morati ozbiljno da preispita i sistem vatrogasnih službi koje počivaju na volonterskom radu pojedinaca.

I ne samo što požare u Australiji ljudi ne mogu da ugase, neki ih i raspiruju. Uhapšeno je čak 180 ljudi koji su požare podmetali, a neki od njih su upravo bivši vatrogasci.

Procene o materijalnoj šteti koju će pretrpeti Australija kreću se od 700 miliona dolara, kako procenjuju osiguravajuće kuće do 20 milijardi dolara, kad se uračuna i šteta od manjka turizma, javlja Nina Marković.

Jedan australijski ministar uporedio je ove požare sa atomskom bombom. Međutim, mnogi građani veruju da je sve ovo moglo da se izbegne, da su predstavnici vlasti bili odgovorniji.

Muftija Numan kaže da se svi žale na državu, na predsednika vlade.

"U jednom mestu u koje je išao da poseti, ljudi su odbili da se rukuju sa njim, grdili su ga da nije ništa uradio jer je on kad je vatra počela otišao na godišnji odmor na Havaje", kaže muftija.

"Federalni premijer Skot Morison je kao odgovor na kritike rekao da je obećao deci letnji raspust na Havajima. Ali, nije on jedini. Bili su ministri po Evropi, Baliju i drugim egzotičnim destinacijama", kaže Nina.

Ko će platiti danak

Uz sve to, premijer Australije je jedan od onih svetskih lidera koji poriču postojanje klimatskih promena. S druge strane, mnogi stručnjaci tvrde da ovi požari možda nisu počeli zbog klimatskih promena, ali da je njihov intenzitet svakako potpomognut njima.

Deni Porej kaže da je teško direktno dovesti u vezi pojedinačan slučaj, sa klimatskim promenama.

"Klimatske promene dovode do toga da naši sistemi postaju sve slabiji i podložniji katastrofalnim događajima. Tako možemo napraviti vezu između klimatskih promena i ovog što se dešava u Australiji."

Kristijan Ovari objašnjava da će požari dodatno pogoršati zagađenje vazduha.

"Najveće ležište uglja sagoreva trenutno tamo i to će drastično da ubrza da se podigne još više ugljen-dioksida u atmosferu. Povećaće se efekat staklene bašte i to nas vuče više ka globalnom zagrevanju", kaže Ovari.

"Mi smo sa poljoprivredom, presecanjem pejzaža gradovima, putevima, doveli do toga da sada postoji mnogo veća šansa da se ovako katastrofalne stvari dese. Nažalost, i da se mnogo teže sistemi mogu oporaviti posle ovakvih katastrofa", kaže Porej.

Ovari upozorava da je ovo što se dešava u Australiji nešto što možemo da očekujemo da će se dešavati svuda.

"Možda ne tih razmera, ali to je početak ciklusa i posledica problema koji imamo sa globalnim zagrevanjem. I da se sada svi požari ugase odjednom, nekim čudom, onda ostaje negativni efekat gasova u vazduhu", upozorava Ovari.

Dok Australija očekuje veću pomoć od Britanije, s matičnog kontinenta stiže donacija od Eltona Džona – milion dolara. I on nije jedini pojedinac koji je odlučio da pomogne. Pink, Novak Đoković, Metalika, glumci i muzičari, doniraju vlastiti novac, za spas životinja i ljudi.

Međutim ovaj put, Obećanoj zemlji biće potrebno mnogo više da ponovo opravda svoj naziv.