Zašto je Malta privlačna za ljude iz Srbije

"Malta nije zemlja gde se dolazi na tri meseca sa idejom da se zarade velike pare 'na brzaka' i da se vratiš kući", ovim rečima svoju priču započinje 29-godišnji Predrag Linca, koji na Malti živi od 2017. godine sa suprugom i ćerkom.

Predrag je jedan od 6.000 članova srpske zajednice na Malti, koliko ih je prema zvaničnim podacima. Procenjuje se da ih je, međutim, i nekoliko puta više.

Neki od njih ovih dana se suočavaju sa mogućom deportacijom dece jer, prema malteškim zakonima, nemaju dovoljno visoku zaradu da toj deci obezbede "pristojan život", kako procenjuje administracija.

Predrag nema taj problem, ali je, tražeći taj "pristojan život", napustio Srbiju i odlučio se za Maltu. Glavni razlog zbog kog je Predrag odabrao baš ovo ostrvo je radna dozvola koja se obnavlja na godinu dana. Prvi posao našao je posle desetak dana boravka.

"Posle kraćeg vremena, prijatelj koji je došao dosta pre mene preporučio me je hotelu gde i danas radim. To je pozicija 'menadžera barova' u jednom hotelu, a supruga koja je završila za fizioterapeutskog tehničara radi u spa-centru kao maser", priča Predrag, inače rođeni Kovinac.

Ljubaznost na šalterima slična kao u Srbiji

Na Maltu su ljudi došli sa svih strana sveta – Balkanaca ima najviše, ali i Afrikanaca, Mađara, Filipinaca, Kineza. Dok si u Srbiji Srbin, na Malti si "barrani" (stranac), kaže Predrag.

"Kao što niko ne voli da mu stranac okupira zemlju, ni Malta ne odskače od toga. Starije lokalno stanovništvo nas pretežno teže prihvata, ali je sa našim generacijama skroz drugačije", priča naš sagovornik.

Sa administracijom, kaže, nije imao većih problema. Osim sa šalterskim službenicima koji, kako priča, umeju da budu neljubazni poput onih u Srbiji.

U prodavnici slične cene, stanovi vrlo skupi

S obzirom na to da je Malta ostrvska zemlja i da nema mnogo obradivih površina, glavni prihodi dolaze od turizma.

Krompir i jabuke, koje u Srbiji trule na zemlji zbog niskih cena, na Malti se skupo plaćaju. U prodavnicama su, kaže Predrag, cene manje-više iste.

Najveći problem je smeštaj koji je, kako priča Pedrag, ponekad nerazumno skup.

"Dešava se da za jednu sobu plaćate i po 300-400 evra. Naravno, postoje razlike u ceni po izboru lokacije i u opremljenosti stana. Ali generalno su preskupi u odnosu na prosečnu zaradu, pa se tako naši ljudi radije odlučuju da žive kao cimeri. Dok je skroz druga priča ako živite sa partnerom i oboje zarađujete", objašnjava naš sagovornik.

Najveći strah

Preseljenje mu, kaže, nije teško palo iako je život drugačiji i "sve vrti oko posla".

"Nema toliko slobode koja je nama Balkancima toliko draga. Ali ovde nećete tako često naleteti na neprijatnosti sa kojima se suočavamo u svojoj sopstvenoj zemlji skoro svakodnevno. Ovde ugovor i obaveza nešto i znače... Kriminal nije u visokoj stopi i ako ne tražiš probleme, nećeš ih imati", napominje sagovornik RTS-a.

Najveći strah sa kojim se suočavao je kako će se uklopiti ćerka, koja je tada imala četiri godine. Ona je, međutim, Maltu brzu prihvatila kao novu kuću.

"Adaptirala se brže nego neki odrasli, jezik je progovorila već posle dva meseca, nakon što je pošla u školu, koju obožava jer organizuju razne aktivnosti kao što su obilasci, dnevne ekskurzije, sportski susreti, plivanje i još mnogo toga. Nakon što smo proveli četiri od 14 dana u Srbiji, pitala me je kada se vraćamo kući na Maltu", priča Predrag.

Iako je daleko od zemlje snova, na ostrvu se može zaraditi za pristojan život, zaključuje Predrag.