Suzavac na obeležavanju godišnjice protesta "žutih prsluka", više od 120 privedenih

Demonstranti, od kojih su mnogi bili obučeni u crno i sa skrivenim licima, napali su i oštetili ispostavu HSBC na Trgu Italija. Oni su zapalili kante za đubre, a policiju su gađali betonskim kockama i flašama.

Zapaljeno je i nekoliko automobila, a policija je uzvratila suzavcem i vodenim topom, prenosi Rojters.

Šef policije Pariza Didije Lalmen je poništio dozvolu za održavanje demonstracija zbog nasilja.

On je osudio napade na pripadnike bezbednosnih snaga, kao i vatrogasce.

"Naš odgovor će biti odlučan. Svi oni koji kriju svoja lica, koji bacaju kamenice, biće privedeni na ispitivanje. Ljudi koji su došli na Trg Italija da uništavaju....i koji su glupi da ostanu, biće privedeni na ispitivanje", rekao je Lalmnen na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, oko 105 osoba je privedeno.

AP prenosi da je 71 osoba kažnjena zbog demonstriranja u zabranjenoj oblasti.

Noseći francuske zastave, duvajući u pištaljke i udarajući u bubnjeve, grupa demonstranata marširala je ulicama severozapadnog Pariza, pevajući: "Mi smo ovde, mi smo ovde. Iako to Makron ne želi, mi smo ovde".

Policija je upotrebila suzavac kada su demonstranti pokušali da razbiju prozore i uđu u jedan šoping centar.

Sukobi policije i demonstranata izbili su ranije danas u severozapadnom delu Pariza, kada su se demonstranti spremali da pođu u marš gradom.

Policija je takođe intervenisala kako bi sprečila nekoliko stotina demonstranata da blokiraju kružni tok u Parizu.

Protesti su zabranjeni u blizini turističkih mesta, kao što je Ajfelov toranj, a 20 stanica podzemne železnice je zatvoreno.

Sindikati su pozvali zaposlene u železnici, javnom prevozu, vozače kamiona i službenike javnih službi na proteste 5. decembra zbog reforme penzionog sistema.

Na jednom zidu na Trgu Italija osvanuo je i slogan: "5. decembar. Prevremena penzija za Makrona".

Protesti Žutih prsluka počeli su sredinom novembra 2018. prvobitno zbog povećanja cene goriva i visokih troškova života, ali su prerasli u širi pokret protiv predsednika Emanuela Makrona i njegovih ekonomskih reformi.

Na početku protesta u njima su učestvovale desetine hiljada ljudi, na vrhuncu krajem prošle godine i 300.000, da bi se njihovi broj prethodnih mseci sveo na nekoliko hiljada.

Protesti su izgubili snagu poslednjih meseci – broj demonstranata se od nekoliko desetina hiljada učesnika smanjio na nekoliko hiljada, ali lideri pokreta pozvali su ljude da se okupe u subotu obeleže prvu godišnjicu.

Na vrhuncu, krajem 2018. godine, pokret je brojao oko 300.000 ljudi.