Neizvesnost u Španiji – levičari u desničarskoj “koridi“

Rezultati jučerašnjih izbora nisu razrešili neizvesnost koja je nastala nakon izbora u aprilu, pošto nijedna stranka ni ovog puta nije uspela da osvoji dovoljan broj glasova kako bi mogla samostalno da formira novu vladu Španije.

U odnosu na aprilske izbore, levičarske stranke su zabeležile pad, dok su desničari uspeli da dobiju više mandata, ali nedovoljno da preuzmu vlast.

Socijalistička stranka, sa premijerom Pedrom Sančezom na čelu, imaće 120 poslanika u Donjem domu parlamenta, za tri manje nego u aprilu, ali dovoljno da ostane najjača politička snaga u Španiji.

Iza socijalista nalazi se Narodna partija koja je uspela da osvoji 22 mandata više nego u aprilu, pa tako, sa 88 poslanika, ostaju druga politička stranka u državi, uz veći broj mandata.

Najveća promena u odnosu na aprilske izbore desila se na trećem mestu. Partija ekstremne desnice Voks dobila je dovoljan broj glasova za 52 poslanička mandata, što je za 28 više nego na prethodnim izborima. Ova stranka je prvi put ušla u parlament posle aprilskih izbora.

Stranka Sijudadanos, koja je u aprilu sa 57 mandata bila treća, na ovim izborima je osvojila samo deset poslaničkih mesta, zbog čega je lider ove stranke Alber Rivera podneo ostavku.

Iako je zabeležila pad od sedam mandata, levičarska partija Unidas Podemos ostala je četvrta politička snaga Španije sa 35 poslaničkih mandata.

Od regionalnih partija, najviše su osvojile katalonske partije. Republikanska levica Katalonije, čiji je predsednik nedavno osuđeni Oriol Žunkeras, dobila je 13 mandata, dok je koalicija "Zajedno za Kataloniju" osvojila osam poslaničkih mesta.

Vreme je za postizbornu matematiku

Postizborna matematika nikome ne ide na ruku, pošto ni levičarski ni desničarski blok nemaju većinu od 176 poslaničkih mandata.

Socijalistička partija i Unidas Podemos zajedno imaju 155 mandata, dok Narodna partija i Voks sa strankom Sijudadanos mogu obezbediti podršku 150 poslanika.

Levičarski blok, uz podršku regionalnih stranaka, može doći do većine od 192 poslanika. Postoji, međutim, verovatnoća da bi ta koalicija bila nestabilna zbog velikog broja stranaka koje bi je činile.

Postoji matematička mogućnost i za formiranje velike koalicije socijalista i Narodne stranke, koja bi mogla da ima stabilnu većinu od 218 poslanika, ali pošto dve najveće stranke nikad nisu sarađivale, malo je verovatno da će i ovog puta formirati vladu.

Od prvih izbora nakon Frankove smrti, koji su održani 1977. godine, na čelu Španije su se smenjivale Socijalistička i Narodna partija koje su do izbora 2015. godine uvek imale apsolutnu većinu.

Od tada nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu na izborima, ali su stranke sa najvećim brojem mandata uspevale da formiraju manjinske vlade.

Neizvesnost se nastavlja i nakon drugih parlamentarnih izbora ove godine, a četvrtih od 2015. godine, pošto nije jasno ko će, i da li će, uspeti da obezbedi podršku 176 poslanika za formiranje vlade.