Koji su uzroci Prvog svetskog rata i kakve je posledice imao po svet

U 11 sati 11. dana 11. meseca 1918. praktično je završen Prvi svetski rat, četvorogodišnji sukob između država Antante i Centralnih sila, u kome je stradalo oko 20 miliona vojnika i civila i razrušena svetska ekonomija.

Tada su u vagonu Li, u šumi u Kompjenju u Francuskoj, predstavnici nemačke vrhovne komande potpisali primirje pred francuskim maršalom Ferdinandom Fošom, vrhovnim komandantom savezničkih snaga.

Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata bio je Sarajevski atentat, a uzroci brojne vojno-političke krize i događaji, posebno nastojanje Nemačke i Austrougarske da se teritorijalno prošire.

Rasplet Prvog svetskog rata počeo je na Balkanskom frontu. Srpske savezničke trupe probile su bugarske linije i vlada u Sofiji potpisala je primirje krajem septembra 1918. Mesec dana kasnije to je učinilo i Osmansko carstvo. Pred silovitim prodorom srpskih i francuskih trupa, Austrougarska je početkom novembra 1918. potpisala kapitulaciju.

Kada je nemačka komanda naredila da njena flota krene u bitku s britanskom mornaricom, izbila je pobuna mornara, a u Minhenu revolucija, koja se proširila i na Berlin. Socijalisti su tražili ukidanje monarhije i nemački car Vilhelm Drugi napustio je presto.

Zahtevi za pravo naroda na samoopredeljenje i stvaranje sistema kolektivne bezbednosti umesto ravnoteže velkih sila izložio je američki predsednik Vudro Vilson, u januaru 1918. u svom programu od 14 tačaka.

Tako je priznata nezavisnost Poljske, formirane su Čehoslovačka i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, na ruševinama četiri carstva. Versajskim mirovnim ugovorom, 28. juna 1919, zvanično je okončan Prvi svetski rat. Nemačka je proglašena odgovornom, uz obavezu da plati odštetu.

Prvi svetski rat promenio je svet – prvi put su upotrebljena nova oružja: tenkovi, avijacija, podmornice i bojni otrovi; inicirani su antikolonijalni pokreti; izmnjena su shvatanja o ulozi žena u društvu, a ljudi su počeli da teže internacionalizmu.

Od 2008. godine srpska zastava je ponovo među savezničkim u vozu u Kompjenju. Centralna proslava obeležavanja primirja tradicionalno se održava ispred Trijumfalne kapije u Parizu.