Lavrov sa Bramercom u Moskvi o radu Tribunala

Ruska državna agencija Itar-Tas s podseća na raniju izjavu Lavrova da će Rusija "čvrsto insistirati da se svi predmeti Tribunala razmotre najkasnije 2010.godine, kako je to predviđeno rezolucijom SB UN".

Na sednici Saveta bezbednosti 4. juna ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin rekao je da je nezadovoljan radom Haškog tribunala, posebno pominjući oslobađajuću presudu u slučaju Ramuša Haradinaja što je bila "još jedna crna mrlja na reputaciji" tog suda.

Čurkin je ukazao da Haški tribunal "planira da završi predmete u prvoj instanci tek u 2010. godini, a to je trebalo da bude urađeno do kraja ove godine" i konstatovao da Haški tribunal nije ispunio strategiju završetka za vreme svog rada a nije naveo ubedljiva opravdanja za to.

Čurkin je tada zatražio i podroban izveštaj od predstavnika Tribunala o slučajevima vađenja ljudskih organa koje je navela bivši glavni tužilac tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci".

Dodaje da se stiče utisak da Tribunal ozbiljne optužbe za masovno nasilno vađenje ljudskih organa jednostavno ingoriše pod različitim izgovorima.

Ruska agencija RIA Novosti je 20. juna prenela odgovor Bramerca Rusiji da Haški tribunal ne namerava da se vraća razmatranju navoda iz knjige Karle del Ponteove.

U odgovoru je navedeno da su predstavnici Tribunala, zajedno sa UNMIK-om i "kompetentnim službama Albanije, ostvarili preliminarne poteze u istrazi optuži o otmicama Srba i vađanja njihovih organa radi prodaje".

Međutim, kako je navedeno, "ne dobivši neophodne dokaze, kancelarija glavnog tužioca nije mogla da formuliše otpužbe i tim pre nije imala pravnih osnova za nastavak tog predmeta".

RIA Novosti navodi da je u odgovoru rečeno da se kancelarija tužioca "nalazi u kontaktu sa UNMIK-om i kancelarijom tužioca Srbije za ratne zločine, koje sprovodi sopstvenu isragu tog dela" i da je spreman da "podeli sa njima ifnormacije uz prisustvo odgovarajućih zahteva", za koje je u odgovoru navedeno da do tada nisu upućivani.