Žair Bolsonaro, tropski Tramp – čovek koji je zapalio svet

Diplomirani artiljerac

Žair Bolsonaro je 38. predsednik Brazila. Izabran je kao kandidat Socijalno-liberalne stranke, a na dužnost je stupio 1. januara 2019. godine.

Bolsonaro je rođen 21. marta 1955. godine u mestu Glicerio u saveznoj državi Sao Paulo.

Diplomirao je 1977. godine kao artiljerac na najpoznatijoj brazilskoj vojnoj akademiji u Rio de Žaneiru. Narednih 11 godina služio je u pešadijskim i padobranskim jedinicama brazilske vojske.

Odmetnuti vojnik

Bolsonaro je postao poznat brazilskoj javnosti već 1986. godine kada se novinama požalio na niske plate u vojsci i otpuštanje vojnika zbog deficita u vojnom budžetu.

Zaradio je kratkotrajan pritvor i gnev vojnih vlasti, ali i poštovanje kolega i njihovih porodica.

Njegova vojna karijera definitivno je završena dve godine kasnije nakon što su ga iste novine optužile da je planirao bombaški napad na vojne jedinice u Rio de Žaneiru, objavivši i skice koje je navodno nacrtao sam Bolsonaro.

Večiti poslanik

Bolsonaro se ubrzo učlanio u Hrišćansko-demokratsku partiju Brazila.

Dve godine je bio odbornik u gradskoj skupštini, a potom je čak sedam puta biran za poslanika u brazilskom parlamentu. Prošle godine prešao je u Socijalno-liberalnu stranku koja je njegovim dolaskom znatno skrenula udesno.

Ista partija kandidovala ga je za mesto predsednika Brazila, a Bolsonaro je posle drugog kruga pobedio suparnika iz Radničke partije.

Na jednom predizbornom skupu, bio je ranjen nožem.

Desničar i populista

Bolsonaro je kroz čitavu političku karijeru poznat kao konzervativac i zastupnik pretežno desničarskih ideja.

Tokom predsedničke kampanje propagirao je liberalizaciju brazilske ekonomije, manje uplitanje vlasti u privredu, smanjivanje vladinih troškova, manje poreze i "porodične vrednosti".

Svojim populističkim idejama stekao je podršku bogatijih radnika, srednje i više klase u Brazilu.

Kontroverzne ideje

Bolsonaro je čuven i po pohvalama na račun brazilskih vojnih diktatora, odobravanju političkog nasilja i homofobičnim stavovima.

Ima veliku podršku crkve, a jednom prilikom je izjavio da "ne postoji sekularna država".

Jednom je uvredio brazilsku poslanicu kada je prokomentarisao da je nikada ne bi silovao jer je ružna.

Bolsnonaro se zalagao i za ideju rigidne kontrole rađanja među siromašnim stanovništvom, uz obrazloženje da "nisu dovoljno obrazovani da bi planirali porodicu".

Podrška amazonskim farmerima

Brazilski predsednik nije pristalica borbe protiv klimatskih promena i zaštite životne sredine.

Više puta je pretio da će istupiti iz Pariskog klimatkog sporazuma, a optuživan je i za podršku brazilskim farmerima koji nelegalnim krčenjem amazonske prašume šire svoje posede.

Posle velikih požara u Amazoniji, Bolsonarov nemaran odnos prema brazilskoj prašumi kritikovao je i francuski predsednik Emanuel Makron.