SB UN iza zatvorenih vrata o Kašmiru, šta se čulo na sednici

Kad se 1947. Britanija povukla iz svojih kolonija zvanih Britanska Indija, pod pritiskom Muslimanske lige odlučeno je da se stvori ne jedna, već dve države: Indija i Pakistan.

Kada su pravljene okvirne granice, odlučeno je da neke poluautonomne oblasti mogu same da odluče o svojoj sudbini. Najduže su odlučivale tri kneževine, među koje spada i Kašmir.

Indija i Pakistan su oko Kašmira ratovale od 1948. pa sve do 1972. godine, kada je Indija vratila Pakistanu oduzete teritorije, a Kašmir podeljen na Pakistanski i Indijski, sa autonomijom.

Sada podeljeni Kašmir u celini potražuju i Indija i Pakistan.

Pobunjenici se decenijama bore protiv vladavine Nju Delhija u delu pod kontrolom Indije, a prema istraživanjima većina stanovnika Kašmira želi ili nezavisnost ili spajanje sa Pakistanom.

Zato je odluka Indije da ukine specijalni status svog dela Kašmira izazvala burne reakcije.

Predstavnica Pakistana u UN Maliha Lodi rekla je da se na sednici SB čuo glas napaćenih stanovnika Kašmira.

"Ovaj sastanak je dokaz da međunarodna zajednica situaciju prihvata kao sukob i potvrđuje valjanost rezolucije Ujedinjenih nacija o okupiranim državama Džamu i Kašmir. Bilo je pokušaja da se spreči održavanje ove sednice", navela je Lodi.

Sajed Abahrudin, ambasador Indije pri UN, istakao je da je pozicija te zemlje poštovanje ustava, i da nema nikakvih međunarodnih posledica, već je to isključivo unutrašnja stvar.

"Naša vlada je nedavno donela korake kojima osigurava dobro upravljanje i ekonomski razvoj naših građana u Džamuu i Kašmiru", rekao je Abahrudin.

U indijskom delu Kašmira na snazi je neprekidan, 24-časovni policijski čas.

Sve telefonske veze i internet su isključeni. Snažnu diplomatsku inicijativu da se situacija smiri prevodi Kina, jer su u decenijama od poslednjih sukoba i Pakistan i Indija postale nuklearne sile.