Nuklearni sporazum SAD i Rusije otišao u istoriju

Kada je potpisan, Sporazum o zabrani nuklearnih i konevncionalnih raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) predstavljao je prekretnicu u Hladnom ratu – njime su se Moskva i Vašington obavezali da zaustave trku u naoružanju, da unište balističke projektile dometa od 500 do pet i po hiljada kilometara, kao i da zabrane postavljanje lansirnih rampi.

Amerika, međutim, danas iz sporazuma i formalno istupa jer je Rusija navodno kršila njegove odredbe, dok Moskva smatra da Vašington traži novu trku u naoružanju.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo istakao je u svom saopštenju da Vašington ne želi da učestvuje u sporazum koji Moskva namerno krši.

Visoki zvaničnici američke administracije rekli su da je Rusija postavila više baterija krstarećih raketa širom zemlje i time prekršila sporazum. Naročito su istakli zapad Rusije odakle, kako tvrde, može da dejstvuje po ključnim ciljevima u Evropi.

Sa druge strane, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kaže da Vašington pravi veliku grešku, kojom sateruje sebe u ćošak.

"Ovo je primer kako ne treba rešavati probleme u današnjem svetu. Rusija je dala priliku Americi da ispravi tu grešku", istakla je Zaharova.

Prvi čovek Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorava da svet ostaje bez kočnice za nukearni rat.

"Taj sporazum je pomogao stabilizaciji Evrope i doveo do okončanja Hladnog rata. Kada istekne – svet će izgubiti neprocenjivu kočnicu za nukelarni rat i to će pojačati pretnju koju predstavljaju balističke rakete, umesto da je smanji. Zato snažno ohrabrujem Ameriku i Rusiju da prošire takozvani sporazum 'novi start' da obezbede dugoročnu stabilnost", poručio je Guteres.

Sporazum koji su potpisali poslednji lider SSSR-a i američki predsednik Mihail Gorbačov i Ronald Regan 1987. godine eliminisao je balističke rakete srednjeg dometa iz arsenala dve svetske sile i smanjio njihovu sposobnost da brzo izvrše nuklearni napad.