Žozep Borel, borbeni Španac koji rešava Kosovo

Sedamdesetdvogodišnji Španac Žozep Borel trebalo bi da zameni Federiku Mogerini kao šefa spoljne politike Evropske unije u novembru, osim ako ga Evropski parlament — čiji je bio predsednik od 2004. do 2007. godine — ne blokira.

Njegovim uzdizanjem, budući da je bio ministar spoljnih poslova Španije od juna 2018. godine, nagrađuje se duga politička karijera u Evropskoj uniji i pokazuje da su napori Madrida da ponovo stekne status u bloku pod premijerom Pedrom Sančezom počeli da se isplaćuju.

Fajnenšel tajms: Pet testova za Žozepa Borela

Iran - EU pokušava da sačuva značajan međunarodni nuklearni sporazum sa Teheranom nakon što su SAD povukle i ponovo uvele sankcije

Balkan - Tenzije između Srbije i Kosova rastu uprkos naporima EU da posreduje

Venecuela - Predsednik Nikolas Maduro je ostao na vlasti, iako su mnoge zemlje EU podržale njegovog rivala Huana Gvaida kao privremenog vođu.

Kina - Politika EU je značajno porasla u oblastima koje se kreću od digitalne bezbednosti do pristupa tržištu za evropske kompanije.

Odnosi sa SAD - Predsednik SAD Donald Tramp je ponekad bio otvoreno neprijateljski nastrojen prema EU i došlo je do prekograničnih sukoba oko područja u rasponu od trgovine do zajedničkih vojnih projekata bloka.

Prema navodima Fajnenšel tajmsa Borel će se suočiti sa posebnim ispitom na Kosovu, gde će biti odgovoran za posredovanje u sve težim odnosima sa Beogradom.

Njegov mandat kao španskog ministra spoljnih poslova u velikoj meri je definisan protivljenjem nezavisnosti Katalonije, gde je odrastao. To je izazvalo pitanja o njegovoj sposobnosti da bude neutralni posrednik, posebno kada je Španija jedna od samo pet država EU koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Borelovi istomišljenici insistiraju na tome da bi mogao preokrenuti katalonsku osetljivost u svoju korist.

Kontroverzni Španac — razvojni put Žozepa Borela

Borel je "poslednji preživeli" iz španskog socijalističkog zlatnog doba posle Franka, otelotvorenog u premijeru Felipeu Gonzalesu od 1982. do 1986. godine.

U tom periodu su se pojavila i prva spoticanja koja su istakla njegovu karijeru. Postao je socijalistički kandidat za premijera na izborima 2000. godine, ali se povukao iz trke zbog istrage o prevari vezanoj za dva zvaničnika koje je postavio na više pozicije u ministarstvu finansija, iako on nije bio umešan u navodne prekršaje.

Tokom mandata na mestu ministar spoljnih poslova takođe je bilo kontroverzi.

Kritikovao je sporazum koji je postigao sa Rusijom u novembru o uspostavljanju zajedničke grupe za kibernetičku sigurnost kako bi se zaustavilo širenje dezinformacija. Njegovi "stari neprijateljski" komentari o Moskvi naveli su da tamošnje vlasti ukore španskog ambasadora.

U novembru je razljutio borce za prava kada je rekao da su SAD stekle nezavisnost "praktično bez istorije".

"Sve što su uradili je to da su ubili četiri Indijanca, ali osim toga bilo je vrlo lako", rekao je Borel.

Što se tiče buduće uloge u EU, analitičari kažu da će Borel verovatno posvetiti vreme izgradnji zajedničkih stavova EU i osigurati da države članice deluju na njih, ali i da će manje putovati na daleke sastanke i krizne žarišne tačke od Mogerinijeve.

Kada su Borela pitali u junu da li će zauzeti visoku poziciju u EU, odgovorio je: "Ako je na vrhu".