Rekordan broj izbeglih i raseljenih u 2018. godini

Od izbeglica iz Centralne Amerike, koje žele da uđu u Sjedinjene Države, četiri miliona raseljenih zbog krize u Venecueli, migranata koji Mediteranskom rutom pokušavaju da dopru do Evrope, do Rohinja muslimana koji su pod prisilom napustili Mjanmar. To je realnost za koju međunarodna zajednica još nema pravo rešenje. Najviše je onih koji beže od rata i progona.

"Izbeglice smo već dve godine. Ne sviđa nam se ovakav život i želimo da se vratimo u Mjanmar, ali tražimo svoja građanska prava, slobodu kretanja i veroispovesti", kaže Džamila Hatun, izbeglica iz Mjanmara.

Podaci iz godišnjeg izveštaja UNHCR "Globalni trendovi", pokazuju da je 70,8 miliona ljudi u svetu prisilno raseljeno, dvostruko više nego pre 20 godina.

"Ključni faktor koji tera ljude u izbeglištvo je konflikt. Ljudi se, takođe, danas mnogo lakše kreću, pa odlaze iz ekonomskih razloga, ali i zbog klimatskih promena, prirodnih katastrofa", ističe Filipo Grandi, komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Više od 41 milion ljudi raseljen je u svojim zemljama.

"Učestalo je mišljenje da velika izbeglička kriza pogađa bogate zemlje, ali je to pogrešno. Statistika kaže da je to, pre svega, kriza siromašnih i zemalja u razvoju. Između 80 i 90 odsto izbeglica u svetu nije našlo utočište u bogatim državama, kaže Filipo Grandi, visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice.

U Srbiji je u poslednjih 12 meseci oko 1.500 ugroženih izbegličkih porodica dobilo stambeno rešenje, ali se položaj 16.600 interno raseljenih porodica nije značajno popravio, navodi UNHCR.

Ističe se, međutim, da je sprovođenjem novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti porastao broj osoba kojima je odobren izbeglički status, među njima dece – izbeglica bez roditeljske pratnje.