Italijan dužan skoro kao Grk

Dok se u evropskim krugovima pregovara o čelnim pozicijama Unije nakon izbora, Italiju muči politička i ekonomska kriza. Iako je početkom godine izašla iz recesije, mogla bi da se nađe pod disciplinskim merama Evropske unije zbog ogromnog javnog duga. Mnogi se pitaju hoće li treća ekonomija evrozone doživeti grčki scenario.

Umesto da smanji javni dug, koji po kriterijumima Mastrihta ne sme preći 60 odsto bruto društvenog proizvoda, Italija ga je prošle godine uvećala. Do kraja 2019-te mogao bi da dostigne i 133 odsto BDP-a.

Evropska komisija traži od Rima objašnjenje i preti strogim kaznama.

"Jasno smo stavili do znanja Italiji da ide u pogrešnom pravcu i da postoji rizik da godinama bude pod našom procedurom zbog izrazitog deficita. Želeo bih da to izbegnemo, što će zavisiti od mera koje italijanska vlada treba da sprovede", izjavio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Iz Rima stižu uveravanja da će vlada ispuniti svoje obaveze, uz molbu Briselu da se odluka o disciplinskim merama odloži do jeseni.

Premijer upozorava da vladu čeka složen proces izrade budžeta za 2020-tu i da zemlji treba poverenje finansijskih tržišta.

"Imam srdačan i prijateljski odnos s predsednikom Evropske komisije Junkerom, koga smatram lojalnom osobom. To je dokazao u decembru prošle godine, kada je Italija bila u teškoj situaciji. Ali, kada kaže da idemo u pogrešnom smeru, moram mu reći da je i sam priznao da se išlo pogrešnim putem u rešavanju grčke krize", rekao je premijer Italije Đuzepe Konte.

Potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini navodi da su se sve prethodne vlade predale i sprovodile direktive.

"Ova vlada vodi dijalog s Unijom na ravnopravnoj osnovi. Nećemo nikoga vući za rukav i moliti", istakao je Salvini.

Situaciju je dodatno zakomplikovala politička kriza u zemlji nakon evropskih izbora i velikog uspeha Salvinijeve Lige.

Premijer Konte zapretio je ostavkom, zbog sve veće netrpeljivosti između koalicionih partnera – Lige i Pokreta pet zvezda, koji se ne slažu gotovo ni o jednoj aktuelnoj temi.

Ipak, poslušali su premijera i bar za sada potvrdili lojalnost vladi.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 13. jun 2019, 08:18) - anonymous [neregistrovani]

Netreba se rugati talijanima

a ni grcima ni spancima sve mediteranske zemlje su posebne usle su u uniju sa velikim odricanjima a posle naravno ziveli daloko iznad svojih mogucnosti. Italija je strategiski najvaznija zemlja na mediteranu iz tog razloga netreba mnogo da brine a nemoze ni da primi pola afrike sto joj salju nemacki spasilacki brodovi sve je to cudno humanitarna pomoc da ali ne po svaku cenu, cvrst stav italijana je svakako pozeljan a i evropska unija se ponasa kao policajac koji uma samo da kaznjava kao svaka policija od toga treba svi da se cuvaju.