Normandija, sećanje na oslobođenje od fašizma

U Normandiji se obeležava 75. godišnjica "Dana D", kada su savezničke sile zajedničkim akcijama oslobodile zapadni deo Evrope od fašističkog režima.

U francuskom mestu Kolevije sur mer, nedaleko od peščane plaže gde je savezničke vojnike dočekala kiša metaka i granata ujutro 6. juna 1944. godine, državnici i veterani podsetili su se jedne od najznačajnijih bitaka Drugog svetskog rata.

Centralne ličnosti na komemoraciji su francuski predsednik Emanuel Makron i Donald Tramp, predsednik SAD.

"Želim da izrazim zahvalnost našim saveznicima, posebno Englezima i britanskoj premijerki Terezi Mej, sa kojima smo uvek imali bliske odnose i poverenje. Ponosimo se na naša velika dela u istoriji i sećamo se našeg doprinosa u ime svetskog mira. Da nam potraje prijateljstvo koje ćemo negovati sećanjima na slavne pretke našeg naroda", rekao je Makron.

Američki predsednik Donald Tramp pohvalio je veterane Dana "D" kao neke od "najvećih Amerikanca koji će ikada živeti".

Istakao je da je na današnji dan, pre 75 godina, 10.000 muškaraca žrtvovalo svoje živote ne samo zbog kolega iz vojske i zbog svojih zemalja, već radi "opstanka slobode".

Na ceremoniji su domaćini podsetili na reči bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji je prilikom obeležavanja 70. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata rekao da pobeda 8. maja nije bila pobeda jedne nacije nad drugom, već pobeda ideala nad totalitarnom ideologijom.

Operacija savezničkih snaga počela je dan ranije iz Portsmuta, s juga Engleske. U tom gradu su juče na ceremoniji prisustvovali britanska kraljica Elizabeta II, premijerka Tereza Mej, francuski predsednik Emanuel Makron, kanadski i australijski premijeri, nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Donald Tramp.

Pre 75 godina, 150.000 savezničkih vojnika su učestvovali u iskrcavanju u Normandiji. Samo prvog dana iskrcavanja poginulo je više od 10.000 savezničkih vojnika.

Vazdušni, kopneni i pomorski udar savezničkih snaga na Normandiju rezultirao je oslobađanjem Zapadne Evrope od nacističkog režima.

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 07. jun 2019, 09:38) - anonymousPero iz Svedske [neregistrovani]

Njihov plitkost !!

Iskoriste svaku priliku za  ""antirusku ""propagandu,,njihov plitkost nema granice ….Pero

(četvrtak, 06. jun 2019, 13:43) - anonymous [neregistrovani]

Kosa mi se dize na glavi kad samo cujem da njih neko naziva saveznicima!

A jos kad i dan-danas Srbi to cine i kuju ih u zvezde, posle svega sto su nam ucinili. Krajnje je vreme da i najokoreliji shvate da smo mi za njih bili samo korisni idioti, i da prestanu da to budu i dalje.

(četvrtak, 06. jun 2019, 13:11) - anonymous [neregistrovani]

Pa vidim...

...kako doprinosite svetskom miru.

(četvrtak, 06. jun 2019, 13:00) - Воронцов [neregistrovani]

Обећали су отворити Други фронт још у толу 1942. године

А отворили су га тек 1944. године када је Хитлер био пред поразом. Неки војни стручњаци ипак сматрају да је фронт било лакше отворити 1943. године након пораза Осовине код Стаљинграда јер су тада Немци држали мање снага на западној обали Европе него те 1944. године, али тада савезници нису имали довољно бродова којим би пребацили војску, бар су тако тврдили војни струћњаци. То су урадили тек 1944. године. И још су у току свог напредовања запали у кризу у Арденима крајем 1944. па је замениик глабнокомандујућег Ајзнхауера морао одлетети у Москву да тражи од Стаљина да предузме офанзиве на Источном фронту како би западним савезницима олакшао положај што је Стаљин наравно и учинио.. А данас ти "савезници" ни речи ни о Стаљину ни о Црвеној армији ? Историја је ипак једно , а политика и фалсификовање историје нешто сасвим друго.