Novi čelnici Evropske unije, koji su kriterijumi

Politička, geografska i rodna pripadnost biće odlučujući kriterijumi za izbor čelnika evropskih institucija posle izbora za Evropski parlament.

U julu će biti izabran predsednik Evropskog parlamenta, 14 potpredsednika i članovi 22 odbora nadležnih za rad ove institucije. Sledi izbor predsednika Evropskog saveta i Evropske komisije, kao i Visokog predstavnika za spoljnu politiku.

Do sada se kao najkontroverznija pokazala funkcija predsednika Evropske komisije. Ugovorom iz Lisabona predviđeno je da se prilikom njegovog izbora uzmu u obzir rezultati evropskih izbora, odnosno, da to bude prva ličnost na pobedničkoj listi, tada desnog centra.

Ovome se posle prethodnih evropskih izbora 2014. protivio tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron, čiji je stav bio da Evropski savet, koji čine osobe birane na nacionalnim izborima, treba da odlučuje o novom Komesaru, a ne evroparlamentarci. Ipak, tada je prihvaćen princip "prvog kandidata" i pobedio je desničar iz Luksemburga Žan Klod Junker, uz podršku nemačke kancelarke Angele Merkel.

Posle ovih izbora kancelarka ima novog favorita sa pobedničke liste desnog centra, nemačkog konzervativca Manfreda Vebera.

Tome se odmah usprotivio francuski predsednik Emanuel Makron koji je predložio druge ličnosti iz redova liberala i socijalista, a posebno zemljaka, Mišela Barnija, aktuelnog pregovarača za bregzit.

S druge strane, Mađarska i Poljska ne žele holandskog socijalistu Fransa Timermansa koji ih je kažnjavao zbog kršenja evropskih zakona. Nesuglasice na relaciji Merkel-Makron su iznenađenje, ali se mogu pripisati "postizbornim efektima". Ipak, za institucionalni sukob niko nije zainteresovan.

Postizanju kompromisa pokušao je da pomogne i odlazeći predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk. On insistira na rodnoj ravnopravnosti i predlaže da se za sve četiri navedene evropske funkcije imenuju žene. U odlazećem sazivu, od 28 komesara samo su dve žene.

Jasno je da su poslednji evropski izbori pokazali da su stekli značaj izbora na nacionalnom nivou. Građani zahtevaju poštovanje prava, imaju zahteve koji prevazilaze nacionalne granice i, pre svega, smatraju da su potrebne promene. Samo mali broj njih glasalo je za status kvo.