Muke po Bregzitu: Evropski izbori

Najnoviji kraj priče o Bregzitu predviđa se 31. oktobra. Do tada je Brisel Londonu produžio izlazak. Jer, ukratko, britanski poslanici su odbili predlog sporazuma sa EU tri puta, a Brisel više neće da pregovara. Građani Ujedinjenog Kraljevstva bi da se sve konačno završi. Ali, pre toga, pošto nije izašla iz EU, zemlja sada mora da izađe na evropske izbore.

Na evropske izbore se širom Velike Britanije izlazi 23. maja. Tri godine posle glasanja za izlazak, tzv. Bregzit, u zemlji se opet biraju evropski poslanici. To se, kaže novinar i publicista iz Londona Siniša Ljepojević, doživljava "kao velika uvreda. Da ne govorimo o tome da je to nepotreban trošak od preko 100 miliona funti".

Paradoksalno, najnovija dešavanja oko Bregzita politički su vaskrsnuli Najdžela Faraža, ekstremnog evroskeptika, lidera nekadašnje stranke UKIP. Sada je osnovao Bregzit partiju i može najviše da profitira na evropskim izborima.

U jednom govoru u kampanji rekao je: "Već sam bio ovde! Možete li da verujete da je ovo šesti put da se kandidujem za evropske izbore? Stvarno sam mislio da ovo više nikad neću raditi. Izađite u četvrtak i glasajte za Bregzit partiju. Jedini put je Bregzit!"

Faražu ne bi bilo prvi put da sedi u Evropskom parlamentu, ni da se tamo raspravlja sa kolegama oko svojih stavova. Ali ovaj put bi predstavnici Britanije u Evropi mogli da budu isključivo evroskeptici. Bregzit partija vodi sa čak 34 odsto glasova. To je rezultat nezadovoljstva bregzitera politikom Tereze Mej i nemoći bregziterskih torijevaca da je smene, kaže dopisnik RTS-a iz Londona Ivana Miloradović.

"Bregziterima se više ne čeka. Vreme za izlazak iz Unije prošlo je pre mesec i po dana. Prvi razlog, premijerka i lider opozicije se ne miču sa mrtve tačke u razgovorima o tome kakav Bregzit žele, skoro tri godine posle referenduma. Drugi razlog su snažni kandidati, nepoznati našoj publici, ali veoma popularni u ruralnoj Britaniji kakva je bivša torijevka En Vitekomb. Treći je taj što bregziteri znaju da će Faraž imati u Evropskom parlamentu snažnu podršku sve jačih evroskeptika sa svih delova kontinenta. Evroskepticizam je prerastao, ponovo apsurdno, u panevropski pokret", dodaje Ivana Miloradović.

Populizam ponovo na sceni

Oni koji veruju da je Faražov povratak samo pitanje trenutka, odnosno frustracije građana, podsećaju da je i njegova bivša stranka UKIP na evropskim izborima 2014. veoma dobro prošla i da će i sada verovatno dobiti koji procenat više.

"Faktički, vratio se Faraž i ta stvar populizma vezana za Bregzit je ponovo na sceni. Od ta 24 poslanika, koliko je osvojio 2014, samo četiri su ostala do sada u njegovoj stranci", kaže istoričar Slobodan Marković. "To nije samo nestabilno biračko telo već i stranka sklepana na brzinu, koja se stalno raspada, prekomponuje i u tom smislu je jedan veliki upitnik."

U prošlosti su evropski izbori više bili mini-referendum o aktuelnim vladama. Ovoga puta će biti i o vladi i o Evropi. I zato se može desiti da ovi evropski izbori, koji su tradicionalno širom Unije manje interesantni nego nacionalni, izvuku veći broj građana na birališta.

"Pa moglo bi da izađe nešto malo više", kaže Slobodan Marković, "ali je očigledno da su pre svega motivisani glasači koji su za Bregzit. Kada saberete one stranke koje su za i protiv, stalno smo pola-pola za i protiv Bregzita, s tim da veliki broj istraživanja javnog mnjenja ukazuje na to da, kada bi bio održan drugi referendum, Britanci ne bi glasali za izlazak."

Ukoliko Faraž zaista bude nadmoćno pobedio na evropskim izborima, kaže Ivana Miloradović, priča o ponovljenom referendumu pašće u vodu. "Pogotovu što Faraža u Strazburu ovoga puta čekaju snažni saveznici iz drugih evropskih zemalja. Apsurdno je i to što će ovi izbori širom kontinenta iznedriti možda najevroskeptičniji Evropski parlament u istoriji".

Još jedan način da se kazni vladajuća elita 

Evropski izbori mogli bi da budu još jedan način da se kazni vladajuća elita, koja nije sprovela Bregzit. Nešto slično se desilo nedavno, kada su u jednom delu Velike Britanije održani lokalni izbori na kojima su najveći poraz doživeli konzervativci, a za njima laburisti.

"Prvi put na izborima u Velikoj Britaniji, bilo je 34.000 nevažećih listića", kaže Siniša Ljepojević. "Tako što su ljudi precrtavali sve kandidate i pisali da su oni izdajnici zbog Bregzita. To je bila retka prilika za izliv nezadovoljstva i besa običnih ljudi. Sigurno će ponovo biti novi veliki broj listića sa porukama da su izdajnici, jer običan čovek vidi evropske izbore kao nepotrebne."

Konzervativci koji se kandiduju kažu da se njihova partija gotovo pravi da izbora nema i ne želi da mnogo novca troši na kampanju, nema manifest.

"Torijevci bi najradije da se sve ovo ne dešava", kaže Ivana Miloradović. "No, ukoliko dožive debakl samo tri nedelje posle poraza na lokalnim izborima, torijevski građanski rat mogao bi da poprimi kataklizmične razmere".

Sve u svemu, ako bude kako sada izgleda, i neki od najvećih evroskeptika dobiju najviše mesta od 73 rezervisana za Britaniju u EP, pitanje je ima li šanse da u te stolice uopšte i sednu. Krajnji rok za Bregzit je 31. oktobar, i nije slučajno dat "jer novi sastav Evropskog parlamenta treba da bude formiran u novembru, kad i Komisija", podseća Siniša Ljepojević. "Verovatno oni koji će biti izabrani 23. maja neće ni biti evropski poslanici. Tu je apsurd", dodaje.

Slobodan Marković kaže da u tom slučaju jedan deo poslanika može da bude ukinut, a deo preraspodeljen drugim zemljama. "Ali biće ista situacija kao i pre, imaćemo nereprezentativnu strukturu političkih partija u Evropskom parlamentu, ali to je bilo i od 2014. Dakle, ništa novo, ni nepoznato. A ako Britanski parlament ne usvoji nijednu odluku, onda može da se prolongira taj izlazak još malo."

U svetlu evropskih, muka konzervativaca su nacionalni izbori. Prema istraživanju objavljenom u Telegrafu, stvari ne stoje dobro. Kada bi se danas išlo na birališta, konzervativci bi bili tek treći.

U najnovijim dešavanjima, Najdžela Faraža su tokom kampanje gađali milkšejkom, izborna komisija češlja donacije koje stranka prima, a Brisel najavljuje istragu o poklonu od pola miliona funti koje Faraž kao poslanik nije prijavio. Ali, bez obzira na to, popularnosti kao ni šansi na evropskim izborima njemu ne nedostaje. Više nije pitanje hoće li Faraž dobiti evropske izbore, već hoće li taj uspeh moći da prenese na britansko tlo.

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 22. maj 2019, 15:06) - anonymous [neregistrovani]

Tehnicko Pitanje

Ako dobiju mesta i mandate u EP, a nikada u njih ne sednu, sta se desava sa tim mestima?

(sreda, 22. maj 2019, 08:18) - anonymous [neregistrovani]

"Razbiti" EU

Za Britaniju je najbolje kad vec izlazi da komplet rasturi EU i tako dodje da nema skim da pravi dogovor i vrati se na svoje pozicije pre ulaska. Mislim da je Faraz ima to nameru posto ga silom uvlace u evropski parlament aon vec napustio EU.