Iran i Amerika, ni rat ni mir

Iransko-američki odnosi više od 30 godina nalaze se u stanju "ni rata, ni mira". Ali sa dolaskom na vlast predsednika Donalda Trampa, situacija se pogoršala.

On je doneo odluku da se povuče iz nuklearnog sporazuma koje su zemlje Zapada potpisale sa Iranom 2015, uveo je sankcije na izvoz iranske nafte, a Revolucionarnu gardu Irana stavio je na listu terorističkih organizacija.

Sredinom nedelje, ekonomske sankcije proširene su na čelik, aluminijum i bakar, jer su to najznačajniji izvori prihoda u Iranu, posle nafte. Ostalim zemljama, uključujući saveznike, predsednik Tramp zapretio je sankcijama, ukoliko nastave da trguju sa Iranom.

Najnovije, na Bliski istok uputio je nosač aviona "Abraham Linkoln" a četiri bombardera B52 već su stigli u vojnu bazu u Kataru. Jačanje američkog vojnog prisustva u jugozapadnoj Aziji opravdava se iranskom pretnjom na američke ciljeve u regionu Zaliva, posebno u Iraku i Siriji.

Ultimatum Rohanija 

Pozivajući se na članove 26. i 36. Nuklearnog sporazuma, koji Iranu daju izvesna prava u slučaju da se druge potpisnice ne pridržavaju njenih odredaba, predsednik Irana Hasan Rohani najavio je obustavu zabrane proizvodnje viška obogaćenog uranijuma i teške vode iznad granice utvrđene Sporazumom.

Potpisnicama je dao rok od 60 dana da ublaže posledice američkih sankcija na iransku naftu i bankarske transakcije i ponovo razmotre nuklearni sporazum.

Nemačka, Francuska, Velika Britanija kao i Evropska unija odbacile su ultimatum.

Sporna tačka u američko-iranskim odnosima je Izrael. Ova zemlja ne želi da Iran dođe u posed nuklearnog oružja. Iran, sa dominantnim šiitskim muslimanskim stanovništvom, je zemlja koja sa Rusijom, Turskom i Azerbejdžanom poslednjih godina formira novi savez na prostoru Evroazije.

Iran je posmatrač u Šangajskoj organizaciji za saradnju, pretenduje da postane vodeća sila na Bliskom istoku, a intenzivirala je svoje veze sa pojedinim evropskim zemljama, posebno na Balkanu, jačajući time proces multipolarnosti, nasuprot američkom unilateralizmu s kraja XX i početka XXI veka.

To ograničava uticaj američko-izraelskog saveza u trenutku kada predsednik Tramp svojom merama želi da učvrsti položaj Izraela u regionu, posebno u odnosu na Palestinu, a prvi korak bilo je premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

Preoblikovanje Bliskog istoka počelo je sa arapskim prolećem, ali epilog tog procesa, velike sile različito vide.