Zašto "Fejsbuk" nije trebalo da zabrani "generala Trampove pešadije"

Pre nekoliko dana ugašeni su nalozi šest izuzetno toksičnih desničarski orijentisanih teoretičara zavere na Fejsbuku i Instagramu.

Među ekipom "zabranjenih", između ostalih, našao se kanal Info vors (Infowars) i njegov tvorac Aleks Džons, koji je stekao milione poklonika širom sveta na premisi borca protiv "novog svetskog poretka".

Džonsovi teatralni nastupi i teorije zavere, čiji je se spektar kretao od "uobičajenih" da globalistički moćnici vladaju iz senke, američka vojska kontroliše vremenske prilike i Bil Gejts je pobornik eugenike i pokušava da uspostavi višu rasu uništavajući sve ostale, pa sve do onih kada je tvrdio da je Pentagon napravio "gej bombu", koja je prvo isprobana na vodozemcima i da je zbog toga većina žaba u SAD gej.

Dodatni legitimet dobio je i kada je Donald Tramp tokom kampanje uživo u Džonsovoj emisiji rekao da je veliki obožavalac i da neće izneveriti njega i njegove slušaoce ako bude izabran. Rodžer Stoun, jedan od Trampovih savetnika, istakao je da su "Džonsovi slušaoci pešadija Trampove revolucije".

Međutim, neke od njegovih teorija izazvale su i direktne ozbiljne posledice. Zagovarao je takozvanu "Picagejt" teoriju, po kojoj je Hilari Klinton zajedno sa saradnicima vodila pedofilsku, satanističku operaciju podvođenja i prostituisanja dece u jednoj vašingtonskoj piceriji.

Slušajući Džonsa, 28-godišnji Edgar Medison Velč otišao je da "istraži slučaj" i otvorio vatru na piceriju, ali, srećom, niko nije povređen.

Popularni teoretičar zavera je takođe govorio i da je pucnjava u školi "Sendi Huk", prilikom koje je ubijeno 26 dece, nameštaljka i da niko nije ubijen. Ubrzo nakon toga, roditelji i porodice poginule dece počeli su da prijavljuju da ih nepoznati ljudi prate, uznemiravaju i prete im. 

Nesumnjivo je da su Džons i ostalih petoro zabranjenih odgovorni za širenje izuzetno štetnih teorija bez osnova i dokaza, koje su stekle uporište kod velikog broja ljudi širom sveta, često ih dodatno radikalizujući.

Zabrana, međutim, teško da je pravi odgovor.

Čisto legalno gledano, Fejsbuk je svakako u mogućnosti da zabrani njihove naloge, uprkos tome što nisu učinili ništa protivzakonito, jer je privatna firma koja može da moderira i postavlja uslove u svojoj sferi delovanja.

Ali postupajući apsolutistički, Fejsbuk i Mark Zakerberg pokazali su autoritarnost u nametanju svog mišljenja.

Ona se ogleda u tome da se nečiji govor i ideje, iako u granicama zakona, mogu tretirati kao previše opasni i stoga zabraniti i ućutkati, umesto da se one kroz zdravu debatu raskrinkaju i odbace.

Sloboda govora ne bi trebalo da se meri po tome šta smo spremni da dozvolimo nekome da kaže, već po tome koliko su slušaoci spremni da tolerišu.

Fejsbukova zabrana pokazuje jednu vrstu uskog gledišta na čitav problem, a može i da se ispostavi kao kontraproduktivna.

Prošle godine Jutjub, Fejsbuk i Epl privremeno su suspendovali njegove naloge na svojim platformama, ali se broj Džonsovih pratilaca na društvenim mrežama drastično povećao nakon ukidanja suspenzije.

Džons i drugi desničari su se čak i hvalili kako je progon pomogao njihovoj većoj popularnosti.

Megafon i za dobro i za loše

Lažne vesti, odnosno "fejk njuz", nisu nov fenomen, ali je masovna umreženost čitavog sveta eksponencijalno pojačala njihovo širenje.

Nema sumnje da bez društvenih mreža Džons i njegove kolege ne bi imale toliki domet. Džek Šafer iz Politika dobrim delom krivi sam Fejsbuk za Džonsovu popularnost.

Kao argument za svoju tvrdnju, Šafer navodi da je jedan od glavnih razloga zašto Džons pravi tako zapaljive postove zato što zna da će oni biti više deljeni između korisnika.

Fejsbuk voli šerovanje jer što se više nešto deli znači da će korisnici provesti više vremena na mreži, a to će doprineti većoj zaradi.

Ono što je loše, međutim, jeste što će zbog toga čak i ljudi koji ne prate Džonsa biti izloženi njegovim postovima ako ih neko od njihovih "prijatelja" podeli.

"Mogu da krive Džonsa koliko hoće, ali pravi krivac za tako nešto je sam Fejsbuk, koji može da preradi svoj kod i ograniči diseminaciju poruka 'loših momaka' tako što će ih primati samo oni koji eksplicitno naznače da to žele", objašnjava Šafer.

Osim toga, Fejsbuk bi mogao i da napravi nove filtere kojima bi dodatno ograničio domet onim pojedincima koje smatra štetnim.

Internet, a samim time i društvene mreže, zasnovane su na liberalnom principu slobodnog protoka informacija i baš zbog toga Fejsbukov posao u svemu ovome nije nimalo lak.

Moderiranje planetarnog foruma koji ima više od dve milijarde korisnika je komplikovan zadatak i zbog svog ogromnog uticaja na globalni socijalni diskurs, Fejsbuk mora primereno i taktično da postupa u ovakvim slučajevima.

Suprotno od toga, izricanjem zabrana se postavlja kao neka vrsta vrhovnog arbitra i cenzora, koji u ime opšteg dobra odlučuje šta može, a šta ne može da se kaže.

Sa druge strane, otvoreno za raspravu jeste i pitanje dokle seže sloboda govora. U idealnom svetu svako bi trebalo da može da kaže šta želi.

Međutim, svet u kojem živimo daleko je od idealnog, a teorije zavera spadaju u onu sivu zonu da su ponekad bezvezne i komične, a ponekad veoma toksične i opasne. Gde povući crtu pravo je pitanje.

Treba gledati na efekat koji se želi postići. Čak i da pretpostavimo da će ukidanjem Džonsovih naloga njegova popularnost nestati (što je veoma diskutabilna pretpostavka), treba uzeti u čitavu jednačinu činjenicu da zagovornici teorija zavera nisu kod Džonsa dolazili nužno zbog njega samog, već zato što je on govorio ono što su želeli da čuju.

Ukoliko sada više ne budu to mogli da dobiju od Džonsa i ostalih petoro, otići će kod nekoga drugog i željeni ishod neće biti postignut.