Cvangiraj napustio holandsku ambasadu

Cvangiraj je zaključio da je situacija sada mirna i da može da se vrati kući, rekao je holandski zvaničnik, preneo je radio Bi-Bi-Si.

Lider Pokreta za demokratske promene zatražio je utočište u ambasadi strahujući za sopstvenu bezbednost pošto je prethodno saopštio da, zbog nasilja nad njegovim pristalicama, neće učestvovati u drugom krugu predsedničkih izbora u Zimbabveu, podsetile su agencije.

Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe bio je, praktično, jedini kandidat u drugom krugu izbora u petak, a u nedelju je proglašena njegova pobeda i položio je zakletvu, započevši šesti mandat na mestu šefa države.

Cvangiraj je, prema saopštenju izborne komisije, u prvom krugu izbora bio u prednosti nad Mugabeom, osvojivši nešto manje od 50 odsto glasova, koliko je potrebno za pobedu.

Zapadne zemlje, UN i Zajednica za razvoj juga Afrike ocenile su da izbori u petak nisu bili slobodni i pravični i da njihov rezultat, stoga, nije legitiman.

Južnoafrički mediji su, u međuvremenu, izvestili da su Mugabe i Cvangiraj, uz posredovanje Južne Afrike, na domak postizanja sporazuma o vladi nacionalnog jedinstva.

Plan podrazumeva da Mugabe i Cvangiraj zajednički rade na sprovođenju sporazuma njihovih stranaka, postignutog u januaru, koji obuhvata novi ustav i druge reforme, navedeo je dnevnik "Biznis dej".

Izveštaj je objavljen u trenutku kada afrički lideri, na samitu Afričke unije u egipatskom letovalištu Šarm-el-Šeiku, raspravljaju o krizi u Zimbabveu.

 Biti Robert Mugabe

U trenutku političke nestabilnosti u Zimbabveu, Bi-Bi-Si prenosi sećanja poslednje novinarke koja nije poreklom iz Zimbabvea, Hajdi Holand, a koja je uspela da dobije intervju od Roberta Mugabea.

Hajdi Holand je autor knjige "Večera sa Mugabeom"

"Pojavio se na pragu rezidencije i zurio u mene.

Čula sam od njegove rođake da koristi tišinu kao oružje da uznemiri svoje neprijatelje i bude siguran da niko ne zna o čemu razmišlja.

Kada sam konačno sela preko puta njega, primetila sam ogroman natpis - Mugabe je u pravu, a on se izvinio što sam čekala u hotelu u Harareu pet nedelja.

Lice mu je bezizražajno, i verovatno zato što nema bora ni od smeha ni od tuge, izgleda kao da nema 84 godine.

Smejao se urnebesno kada sam  mu ispričala anegdotu o Ledi Meri Soums, udovici poslednjeg guvernera Rodezije.

Rekla mi je da su joj prijatelji kazali da pošalje pismo protesta Mugabeu, sa kojim se nekada i družila, a ona im je objasnila da je dovoljno što ga je skinula sa liste gostiju koje poziva za Božić.

Prvi put sam ga upoznala 1975. pre nego što je prešao granicu onog što je tada bila Rodezija ka Mozambiku, da vodi rat protiv vladavine šačice ljudi.

Došao je na večeru kod mene, ne zbog mene, već zbog stručnjaka za pravo sa kojim sam se družila.

Bio je tih i prijatan, i odvezla sam ga na autobusku stanicu. Sledećeg dana me je zvao iz govornice da vidi da li je sve u redu, tako da je  nasuprot svojim vatrenim govorima, delovao kao prilično tih čovek.

Kada smo pričali o zloglasnom otimanju zemlje, rekao je da je ta zemlja oduzeta engleskim farmerima, i stavio do znanja da Veliku Britaniju smatra izdajnikom.

Napomenula sam da je njegova politika dovela do kolapsa ekonomije, on je ustao, a iz očiju su mu sevale varnice:

"Naša ekonomija je sto puta bolja od prosečne afričke ekonomije. Koja je zemlja dobra kao Zimbabve? Samo nam fali nešto robe na policama!"