Nemci neće vojno da brane Amerikance od Rusa

Berlin izbegava da troši dva odsto BDP-a na odbranu, a na američke pritiske odgovara da se stvarna solidarnost unutar NATO-a meri u smislu posvećenosti, a ne u evrima.

Proslavu 70. godišnjice od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kojim je stvorena Severnoatlantska alijansa (NATO), definitivno su obeležile tenzije između Sjedinjenih Američkih Država, s jedne strane, i Nemačke i Turske, s druge strane.

Na udaru najjače ekonomske i vojne snage našla se Turska, zbog svoje želje da od Rusa kupi raketni odbrambeni sistem S-400, i Nemačka zbog premalog izdavanja na odbranu i neodustajanja od projekta izgradnje gasovoda "Severni tok 2".

Iako je na proslavi godišnjice u Vašingtonu isticano kako je za NATO Kina znatno veći izazov od Rusije, zapravo, glavni uzrok ljutnje Donalda Trampa i njegove administracije je to što Berlin i Ankara neće da se odreknu ekonomske saradnje sa Moskvom, pa ni kad im zbog toga pripreti Amerika.

Ispostavlja se da su dve države na čijim teritorijama su američko oružje i vojnici bili decenijama glavni argument NATO-a u odbrani Evrope od sovjetskog uticaja postale neposlušne.

Štaviše, najnovije istraživanje javnog mnjenja u državama članicama Alijanse, objavljeno baš na njen 70. rođendan, pokazalo je mnoge šokantne rezultate. Prvi put se u redovnim anketama o stavovima građana unutar vodećih članica NATO-a pokazalo da je u Nemačkoj više onih koji nisu voljni od onih koji su voljni da brane SAD ako budu napadnute od Rusije.

Nemci bi radije branili Hrvate nego Amerikance 

U anketi agencije "Ju-Gov", nemački ispitanici većinski su (58 odsto) za to da se Nemačka drži obaveze da brani saveznike unutar NATO-a ukoliko su napadnuti.

Ali, kada su upitani da li bi Nemačka trebalo da bude voljna da iskoristi vojne snage ako bi Rusija napala SAD, većina Nemaca (43 odsto) kaže ne, a tek nešto manje od trećine (31 odsto) kaže da.

Sličan negativan stav prema obavezi da se ratuje protiv Rusa u odbranu Amerikanaca beleži se u Finskoj (64 odsto) i Švedskoj (40 odsto), ali ne i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Norveškoj.

Ispostavlja se da bi Nemci od Rusa radije branili Francuze (55 odsto), Šveđane (52 odsto), Fince (50 odsto), Grke (45 odsto), Britance (43 odsto), Poljake (42 odsto), Letonce (39 odsto) i Hrvate (38 odsto).

Osim SAD, među saveznicima u NATO-u, Nemci nisu toliko voljni da od ruskog napada brane ni Tursku i Rumuniju. Pa je tako čak 61 odsto protiv, a tek 14 odsto za učešće nemačkih snaga u odbrani Turske, dok je 39 odsto protiv, a 32 odsto za to da Nemačka vojno pomogne u odbrani Rumunije.

Nemci nemaju volje ni da vojno protiv Rusije stanu u odbranu Ukrajine, pa je tek 22 odsto ispitanika za tu opciju, 47 odsto protiv. Slični većinski negativni stavovi prema odbrani Turske, Rumunije i Ukrajine od eventualnog napada Rusije beleže se i u rezultatima ankete među građanima Francuske.

Pare NATO kvare 

Mnogi se pitaju šta zapravo Nemačka želi od NATO-a. Suštinski, nemačka odbrambena politika i odnos prema NATO-u možda je najbolje sažet u jučerašnjoj objavi nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na Tviteru: "Nemačka u potpunosti podržava NATO. Mi ćemo se držati svojih obaveza. Stvarna solidarnost se meri u smislu posvećenosti, a ne u evrima".

Drugim rečima, Nemci žele da učestvuju u ovom sistemu kolektivne odbrane, ali da se njihov doprinos ne računa u novcu koji izdvajaju na vojne snage.

Zbog toga i ne čudi što im je kontroverzni američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel odmah na Tviteru oštro poručio da se Berlin obavezao da će na odbranu da troši dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). "NATO saveznici očekuju da te obaveze budu ispoštovane stvarnim novcem, a ne samo rečima."

A problem leži u tome što najjača evropska ekonomija i druga po snazi među članicama NATO-a na odbranu ne izdvaja ni približno zacrtanom cilju od dva odsto BDP-a. Štaviše, nedavno objavljeni predlog nemačkog budžeta za period od 2020. do 2032. pokazao je da će još dugo biti ispod tog željenog cilja Alijanse.

Prema planu, nemačka izdvajanja za odbranu svake godine rastu u milijardama evra, ali u procentima BDP-a raste vrlo sporo od prošlogodišnjih 1,25 odsto BDP-a (što je bilo oko 37 milijardi evra) do nivoa od 1,37 odsto u 2020, da bi 2023, prema procenama, mogao ponovo da padne na tek 1,25 odsto, zbog toga što rast u milijardama evra odbrambenog budžeta neće pratiti očekivani rast BDP-a.

Grenelove kritike ovakvog budžeta izazvale su burne reakcije, a potpredsednik opozicionih nemačkih liberala Volfgang Kubicki tražio je čak od nemačkog šefa diplomatije da "odmah proglasi Ričarda Grenela personom non grata".

Kubicki je istakao da "ko god da se, kao američki diplomata, ponaša kao da je visoki komesar okupacione sile mora da nauči da postoje granice naše tolerancije".

Prema njegovim rečima, on ovim ne želi da brani ovaj budžetski plan ali Nemačka "ne može više da toleriše da se američki ambasador iznova i iznova meša u politička pitanja suverene države".

"Mir, mir, mir, niko nije kriv" 

Vlast u Berlinu, međutim, nastoji da ubeđuje Amerikance da će ispuniti svoje obaveze i izbegava direktne javne rasprave, kako sa ambasadorom, tako i sa Trampom i ostatkom njegove administracije. I to ne samo po pitanju izdvajanja za odbranu, već i brojnim drugim spornim pitanjima, kao što su trgovina, gasovod "Severni tok 2" ili odnos prema Iranu i Kini.

Iako su nediplomatski postupci Trampovog ambasadora u Berlinu bez svake sumnje povećali antiameričke stavove među Nemcima, kada se saberu učinci ovog, za Berlin neuobičajenog, ambasadora ispostavlja se da njegovi pritisci i mešanje u unutrašnje poslove nisu tako nedelotvorni.

Naime, u pojedinim aspektima, Nemačka je podlegla američkim pritiscima, dok ostale odlažeuz istovremenu nadu da će se početkom 2021. promeniti stanar Bele kuće.

Doduše, istovremeno, zvanični Berlin ne preza od toga da malo podigne krvni pritisak aktuelnom američkom predsedniku, pa se tako u Berlinu nemačka kancelarka Angela Merkel juče sastala sa Trampovim prethodnikom, Barakom Obamom, koji je, uprkos aferi o prisluškivanju, i dalje poprilično popularan među Nemcima.

broj komentara 5 pošalji komentar
(subota, 06. apr 2019, 16:43) - anonymous [neregistrovani]

NATO

SADuzimaju novac od NATOclanica,prodaju im svoje sisteme i trpaju im izbeglice jer je cilj SAD da imaju dominaciju nad evropom.slabija EU a jace SAD.

(subota, 06. apr 2019, 14:41) - Воронцов [neregistrovani]

Поруке пруског краља Фридриха

Порука пруског краља је била да би будуће генерације његовог народа морале бити у миру са Русијиом јер иначе та држава би их могла сасвим уништити. Наравно да будуће генерације Немаца нису држале до те поруке и повели су поход на Русију и у два светска рата. Није јасно да ли би се и данас сетили Фридрихове поруке и у миру живели са Русијом као што тренутно и живе мада и даље роваре уз помоћ непријатеља Русије у њеном окружењу.

(subota, 06. apr 2019, 09:38) - anonymous sin Nemanjin [neregistrovani]

Nemci su iskusili prevare

Rusi nisu više Varšavski ugovor i mislim da nemaju strategiju da bilo koga napadnu ili osvajaju dok ne budu napadnuti..i Istorija je to pokazala...Napoleon i Hitler...Varšavskog ugovora više nema da bi branili komunizam po Africi, Aziji i Južnoj Americi...Komunizam je Rusima uturen sa Zapada pa verovatno više neće nasesti agentima koji donose neutemeljene "Revolucije" kao Lenjin

(subota, 06. apr 2019, 08:49) - Gregor Dejanović [neregistrovani]

Kad kažu Nemci NATO-u NE!

Konačno su Nemci shvatili, da ratovanje protiv Rusa nema nikakvog smisla. Dobro su zapamtili godine od 1943-45 i nadam da nešto i naučili.

(subota, 06. apr 2019, 07:58) - anonymous [neregistrovani]

Nato se raspada

Sve se svodi samo na interese . Evropa je svatila da Amerika postaje pretnja po njenu bezbednost.