Put u pakao je popločan dobrim namerama

Filosof Levi, ime je program. Ali to je sličnost koja se pojavljuje samo u srpskom/hrvatskom jeziku i nema veze sa starozavetnom etimologijom tog prezimena.

Ipak, kako bi se izbegle nejasnoće leksema i fleksema u srpskom jeziku, kad je "Levi", kad su "levi", kad se misli na osobu, kad na ideološku grupaciju ili intelektualnu misao, Levi će se u daljem tekstu označavati akronimom "BAL". Uvreda nije, jer se tako zove i njegov službeni sajt, BAL.

Prošlog ponedeljka BAL je gostovao u Beču na sceni Teatra "Akcent", da kaže šta misli o premijeru Kurcu, koji, kao "mali populistički princ" radi za fašiste. Da li Kurc zna da je fašista, ili se nesvesno našao na toj stranputici, to je sad kod BAL-a otvoreno – on daje samo poetske smernice, a na publici je da stvar dovede do proznog kraja.

U Beč je BAL doputovao iz Amsterdama, dalje produžio za Španiju, u ponedeljak nastupa u Barseloni, Katalonija, da kaže šta je "evropskiji" princip – opredeljenje naroda, ili državna suverenost. U petak je u Kijevu, da kaže šta misli o Putinu; 10. aprila u Budimpešti, da kaže šta misli o Orbanu.

U pozorišnom nastupu, BAL je borac, ratnik, general koji vodi u rat, intelektualni militarista koji prezire mirnodopske kompromise. U dve reči, on je Veliki inkvizitor glavom i bradom, da upotrebimo jednu metaforu Fjodora Dostojevskog iz "Braće Karamazova".

Tek sad se može postaviti glavno pitanje zbog kojeg je vredno istrpeti skoro dvosatne muke BAL-ove monodrame, napisati tekst o tome, pa se još nadati da će se naći i čitaoci.

Pitanje glasi: kako se leva progresivna misao pretvorila u Velikog inkvizitora današnje Evrope? Kad su se to "progresivni" pretvorili u naporne diktatore ljudskog duha?

Bakir Huserl Izetbegović

U monodrami "Looking for Europe" BAL igra samog sebe dok sedi u hotelskoj sobi u Sarajevu, negde tamo 1994. i na molbu Alije Izetbegovića sprema politički govor.

U Bosni se brani Evropa, Bosna je ona humanistička granica na koju su stali bosanski muslimani braneći je od napada antievropljana... s koje ono strane?

BAL spominje Miloševića, ali ipak vodi računa da ne spomene Srbe u bilo kom gramatičkom kontekstu gde bi fukcionisali kao imenice i pridevi agresivnih namera.

Čak i on zna da stvari nisu tako jednoznačne i da se "odbrana Evrope u Sarajevu" može postaviti ili kao sudski predmet o počinjenim ratnim zločinima, ili kao poetska sloboda.

U svakom drugom pogledu, sintagma o "odbrani Evrope u Sarajevu" nema snagu ni kao politički narativ, ni kao istorijski model, ni sociološki okvir, a bogme bi i po filosofiji trebalo dobro pročeprkati da se stane na solidno tlo.

Usput, dok egzaltirani BAL na sceni, glumi BAL-a na amfetaminima u sobi sarajevskog hotela, telefon neprestano zvoni i prekida ga u radu.

Nekad su to prijatelji, kao Salman Ruždi, nekad "neprijatelji" kao austrijska šefica diplomatije Karin Knajsl, čiji ured zove BAL-a da objasni zašto je ministarka zvala Putina na svadbu.

Nekad kao zovu organizatori sa informacijom da se među publikom u Teatru "Akcent" nalaze Robert Menase i nobelovka Elfride Jelinek. Menase je zaista sedeo u dvorani, i to odmah iza novinarke RTS-a. Što se Jelinekove tiče, niko je nije video; ako je i bila, dobro se prerušila.

Iz gore rečenog je jasno da koncept BAL-ove monodrame stalno prelazi granicu između fikcije i realnosti, prošlosti i sadašnjosti, fakata i emocija, a sve sa ciljem da se pokaže kako fašizam postepeno preuzima današnju Evropu, jer su evropske politike propustile momentum da Evropu odbrane u Sarajevu.

I zato danas Bakir Izetbegović vodi dobru politiku "jer ima čelo Edmunda Huserla". To je, otprilike, kao kad bi se reklo da BAL piše lošu metafizičku poeziju zato što ima rupicu na bradi kao Radovan Karadžić!

Poslednjih dvadesetak minuta je posebno naporno za slušanje jer se BAL gubi u nevezanom stakatu nabacivanja imena iz dve i po hiljade godina evropske istorije. Taj zaglušujući "name-dropping" lebdi u sali kao predugo finale loše simfonije – Huserl, Hajdeger, Maler, Mocart, Kafka, Tomas Bernhard, Niče, Makron, Grci, Zevs, Bik, otmica Evrope, amfetamini, Kant, Šile, Kamij Klodel, Rihard Štraus, Dante...

Evo kako austrijska agencija APA završava svoj izveštaj o nastupu BAL-a u Beču: "Nekontrolisana verbalna reka na kraju se izlila iz korita. Finale puno patosa, iz pozadine potpomognuto video-projekcijom prirodnih katastrofa. Oluje, lavine i cunami uništavaju sve pred sobom, gutaju tvorevine ljudskog zajedništva. U religijskoj apoteozi filosof BAL poziva Evropljane na jedinstvo. Avaj, za to je kasno, o kako kasno! Ko je od ove večeri očekivao logične argumente, koherentne misli, identifikaciju realističnih izlaza iz evropske krize, taj je iz sale izašao gorko razočaran. 'Looking for Europe'? Kao intelektualni izviđač je Bernard-Anri Levi glatko zakazao."

Najbolji borac svog neprijatelja

Odmah se vidi koji problem Evropa ima sa BAL-om. Za evropsku intelektualnu levicu, čiji je on glavni, ili jedan od glavnih predstavnika, on se u ovoj turneji pretvara u nepodnošljivo opterećenje. Za populističku desnicu on je ridikul koji na njihovu žalost i dalje raspolaže izvrsnim političkim kontaktima.

Za nadnacionalnu intelektualnu levicu BAL se u toku ove turneje na njihove oči pretvara u glavnog borca njihovog neprijatelja – nacionalnih država.

Robert Menase, vatreni Austro-Evropljanin, nedavno je u ime vlastitih uverenja falsifikovao citate Valtera Halštajna, prvog predsednika Evropske komisije (tada još Evropske ekonomske zajednice), i zbog toga imao velikih problema u ovdašnjim medijima, toliko da se na kraju javno izvinjavao. Ali čak je i on na predstavi u Teatru "Akcent" odavao sliku nelagode, kao čovek koga je upravo izblamirao član porodice, i to ne jednom, nego nikako da stane!

Sa svoje strane, intelektualna desnica bi ismejala BAL-a, ništa lakše posle ove turneje, ali on je ono što se zove "moralna figura", simbol evropskog istorijskog duha. Formalno on to ulogu i dalje ispunjava – dok ćuti.

Udariti na BAL-a je kao udariti na spomenik. Zato bi levica da on što više ćuti, a desnica da što više priča.

Tu negde metafora Velikog invizitora postaje upitna. U sat i tri četvrt BAL meandrira po dugoj evropskoj istoriji, ali svejedno nudi kusu poruku – s jedne strane mi, leva nadnacionalna inteligencija, s druge strane vi, fašisti nacionalističkog tipa. Između ništa.

Pošto BAL ne toleriše sive zone, prelazna rešenja i polovične pobede, njegov Veliki inkvizitor je lišen etičke napetosti koju poseduje taj lik u romanu.

Veliki inkvizitor Dostojevskog je makijavelistička osoba, kompleksni amoralni mislilac. To je karakterni tip po kome je posle Orvel stvorio lik O'Brajana u "1984", ili aktuelno Uelbek Rektora Redigera u "Potčinjavanju".

BAL kao Veliki inkvizitor ne poseduje istančani pakleni šarm velikih literarnih predložaka. On nije ni arhanđel Mihailo, ni mefistofelski karakter. On je samo telefonski imenik koji se razboleo od logoreje moralnog imperativa.

Ukiseljeno pivo

I pored svega, BAL ostaje relevantan kao personifikacija glavnog uverenja evropske intelektualne levice – da je nadnacionalno u etičkom smislu bez alternative, a da je nacionalno arhaično, destruktivno, zlonamerno, ograničano, opasno i, jasno, fašističko.

Mon dieu, pa Francuzi su bili ti koji su na ustavnom referendumu 2005. prvi zaustavili transformaciju EU u državnu asocijaciju! Ali možda bi i taj rezultat (55,7 odsto protiv) ispao drugačiji da se Evropa odlučnije branila u Sarajevu.

BAL-ova turneja završava u Parizu, tačno dan uoči evropskih izbora za Evropski parlament. Bolje da ga zaustave ranije, jer bi rezultat mogao ispasti još više u korist evroskeptičnih partija.

Zašto? Pa zato što je ono što on radi evroseptično – ili misliš kao BAL, ili si Hitler iz malog sokaka.

Pošto ovo može nekome izgledati previše lično, evo na kraju kratkog bezličnog opisa kojim je metodama BAL došao do svojih kategorija koje smo slušali u propovedi od sat i tri četvrt, zbijeni u sali kao prvi hrišćani na tajnom sastanku.

Prvo, on koristi teoretski koncept američko-mađarskog semiotičara Tomasa Sebeka (1920–2001). Da ne gnjavimo, ali minimum je neophodan. Uobičajena klasifikacija semitoskog "znaka" (reči, predmeti, slike, pismo, cvet...) podrazumeva podelu na eikon, indeks i simbol. Sebek je tu šemu proširio sa tri dodatka, jedan od njih je kategorija "imena".

Konkretno, kad BAL krene u finalni "name-dropping" u svojoj monodrami, on zaobilazi čitav kulturno kodirani prostor u kom se "znakovi" vezuju za ono što znače. Time se "znaci" aboliraju od moralne obaveze da nešto predstavljaju i postaju samo "inokosna" imena.

Zaobilazi se smisleno citiranje, nestaju logične veze, briše se referencijalitet istorije.

Ostaju lepa imena, Betoven, Mocart, Šile, Dante... A kako mentalna mapa Evrope doseže u peti vek pre Hrista, onda se skupilo jako puno imena.

Drugi metod koji BAL koristi dolazi iz religioznih obračuna u 16. i 17. veku.

Do rađanja protestantizma (1517) rimska hrišćanska teologija je grehove delila u dve grupe – praecepta i consilia. Ovo prvo, praecepta su prestupi koji su sankcionisani kao grehovi. Ne smeš, jer je greh, i tačka, ako te ne kazni Bog, kazniće te crkva, spaliće te inkvizitor, čak i mali.

Ovo drugo, consilia, su bili, tako, razumni saveti – nemoj piti previše, nemoj varati na vagi, nemoj se kinđuriti, nemoj da igraš po svim svadbama. Nemoj, ali ako to ipak učiniš, nema sankcije.

Protestantske crkve su consilia prebacili u praecepta. U rezultatu, sve je postalo težak greh, više nije bilo sivih zona. Taj proces nije bio karakterističan za Luterovu ili Anglikansku crkvu, ali jeste za Kalvinističku i za protestantske sekte koje su istorijsko jezgro današnje SAD.

Ono što je nekad radio Kalvin u religiji, sad radi BAL u politici. Nema više consilia, sad je sve težak politički greh. Ako pisneš nešto protiv nadnacionalne levice, ti si fašista. Ako smatraš da se sa Putinom treba dogovoriti, onda si kriminalno naivan. Ako ti Sebastijan Kurc ne ide na živce, onda si neonacista. Ako kažeš da Bakir Izetbegović ne liči na Huserla, onda si srpski nacionalista.

Istorija je zabeležila anegdotalnu izjavu jednog savremenika iz vremena zapadne šizme. Prema njemu, "kad bi Kalvin ušao u sobu, i pivo bi se ukiselilo".

Dobro da posle BAL-ove monodrame nismo otišli na pivo.