Krim pet godina posle referenduma

Ljubinka Milinčić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da je pripajanje Krima bio jedan od trenutaka kada se Rusija ujedinila. Dodala je o toj temi u Rusiji nije postojala opozicija.

Prema njenim rečima, danas je situacija ista i nema više tog emotivnog naboja, koji je postojao 2014. godine.

Govoreći o najavama iz Ukrajine i planovima nekih kandidata na tamošnjim izborima da će vratiti Krim Ukrajini, urednica Sputnjika dodaje da je to veoma dobra tema pred izbore, ali da svi ljudi koji malo misle znaju da je to nemoguće.

"Svi oni 'imaju načine' da vrate Krim, ali to je uzaludna priča", kaže Ljubinka Milinčić.

Objašnjava da su Krim i Sevastopolj veoma važni za Rusiju zbog Krimske flote i izlaza na toplo more.

Podseća da je Sevastopolj i u vreme kada je Krim pripadao Ukrajini imao poseban status i da je Rusija plaćala da bi tu stacionirala Krimsku flotu.

Dodala je da je popularnost predsednika Putina, koja je i do tada vila veoma velika, posle pripajanja Krima porasla. Ljubinka Milinčić ističe da je to bila vojno i tehnički savršena akcija i ukazuje da je na Krimu bio raspisan referendum, što je veoma važno.

Kako kaže, na Krimu su u velikoj većini bili Rusi, a jedan deo bili su Tatari, koji u vreme Putina počinju da se vraćaju tu i u dogovoru sa njima se grade džamije i škole.

Milinčićeva kaže i da je predaja Krima Ukrajini posle raspada Sovjetskog Saveza frustrirala narod tamo jer su videli da Ukrajina prema njima ima čudan odnos.

Juče je Vladimir Putin na Krimu otvorio dve elektrane, a urednica Sputnjika smatra da je to veoma važno.

Dodaje da se na Krimu danas živi bolje, da su plate porasle tri puta, a cene za 30 odsto. Navodi da je to relativno pristojan odnos, ali da će još morati da se radi.

Protesti – unutrašnja stvar Srbije 

Komentarišući reakcije iz Moskve na proteste u Srbiji, Ljubinka Milinčić je navela da je ono što se desilo u Beogradu za vikend nezamislivo u bilo kojoj drugoj zemlji, aludirajući na upad u zgradu RTS-a.

"Da ne pričamo o tome da se opkoli predsednik", ukazala je Milinčićeva.

Kaže da Rusija to ne može da podrži ni da razume, ali da je glavni akcenat reakcija da je to unutrašnja stvar Srbije i da to mora da se rešava u Beogradu i niko sa strane nema pravo da se meša.

Kada je reč o godišnjici bombardovanja 1999. godine, urednica Sputnjika smatra da nijedno pitanje zbog kojeg je bombardovanje počelo nije rešeno i da ono nikome ništa dobro nije donelo.

Kako kaže, Albanci imaju večitu potrebu da se dočepaju priznanja, ali moraju da razgovaraju sa Srbijom.

"Ništa se nije rešilo, štetu ćemo i dalje trpeti", rekla je Milinčićeva.