Debakl zvani Bregzit

Ponašanje glavnih arhitekata Bregzita, Najdžela Faraža i Borisa Džonsona, dan nakon referenduma u kojem su Britanci odlučili da kažu zbogom "pijavicama iz Brisela", bio je odličan uvod u šekspirovsku tragikomediju koja će zadesiti zvanični London.

Džonson je na biciklu pokušavao da pobegne od horde novinara koje su ga sačekale ispred kuće, a Faraž je trijumfalno na televiziji izjavio kako odlazi jer je obavio svoj posao.

Populističke tvrdnje da će Velika Britanija sama biti bogatija i jača i da će, uprkos svoj logici, London biti taj koji će diktirati uslove, ispostavile su se netačnim.

U proteklih desetak dana, britanska premijerka dva puta je poražena u parlamentu pokušavajući da dobije podršku za plan koji je ispregovarala sa Unijom. Još dva glasanja se očekuju naredne nedelje, ali su male šanse da rezultat bude drugačiji.

"Definicija ludila je kada iznova radiš istu stvar očekujući drugačiji ishod", kaže Dejvid Hejvord, dugogodišnji novinar i urednik u Bi-Bi-Siju, dodajući da Britaniju trenutno vode političari koji ne znaju šta hoće.

Prema njegovim rečima, politička scena je dramatično podeljena, a dve najveće stranke sada vode njihova radikalna krila.

"Pre Bregzita zemlja je bila u relativno mirnom periodu, jer su umerene struje i u Konzervativnoj i u Laburističkoj partiji vodile glavnu reč", navodi Hejvord.

Raspisavši prevremene izbore u Konzervativnoj partiji, Tereza Mej je napravila veliku grešku jer je postala zavisna od radikalne desnice u svojim redovima, čime je potpuno sprečen bilo kakav parlamentalni dijalog sa Laburistima i postizanje konsenzusa.

Kako ocenjuje Indira Lakšmanan, izvršna urednica Pulicer centra, zadrti ideolozi vladaju u obe partije.

"Desničarski torijevci veruju da je EU socijalistička zavera Evropske unije da oslabi suverenitet Britanije i zbog toga žele Bregzit po svaku cenu, makar i bez dogovora. Sa druge strane, Korbinovi levičari vide Brisel kao kapitalističku mašinu, koja porobljava radnike globalističkim trgovinskim ugovorima i štednjom", ističe Lakšmanan.

Osim toga, protiv predloga Mejeve su i škotski nacionalisti koji žele nezavisnu Škotsku pod okriljem Brisela ili raspisivanje novog referenduma i ostanak Velike Britanije u EU.

Drugi referendum žele i liberali, kao i neki laburisti i konzervativci, nadajući se da će ishod ovaj put biti drugačiji. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi.

Veliki kamen spoticanja u usvajanju dogovora sa Briselom o izlasku iz Unije jeste što bi Irska kao članica EU morala da postavi granicu prema Severnoj Irskoj kao članici Ujedinjenog kraljevstva.

Ne želeći da povlači potpunu paralelu graničnog odnosa Srbije i Republike Srpske sa jedne strane i dve Irske sa druge, Dejvid Hejvord ipak smatra da su ljudi u Srbiji u stanju da bolje od većine drugih shvate koliko je to pitanje komplikovano i osetljivo.

"Kada granica između Republike Srpske, BiH i Srbije ne bi više bila ovako otvorena, da li možete da zamislite kakve bi probleme i reakcije izazvala. Problem sa granicom Severne Irske i Irske je što mora da ostane otvorena, jer je to bila jedna od odredbi mirovnog Sporazuma iz Belfasta", objašnjava Hejvord.

Politička neodlučnost i zadrtost dovele su do nesigurnosti, koja je uslovila i veliki broj kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji da potraže izlazne strategije u slučaju Bregzita.

Pretnje "Honde", "Sonija", "Panasonika" i drugih giganata da će prebaciti svoje proizvodne kapacitete ako Velika Britanija napusti Uniju, umnogome su oslabile pregovaračku poziciju Londona sa Briselom.

Nema sumnje da najveći pobednici, barem za sada, sede u Briselu, Parizu i Berlinu. AntiEU raspoloženje je nesumnjivo splaslo u odnosu na period neposredno posle Bregzita, ponajviše zbog očajnog upravljanja situacijom kabineta Tereze Mej.

Debakl Bregzita na najbolji način pokazuje kako neodgovorni postupci političara, koji prvi napuste brod nakon što su udarili u ledeni breg, mogu da dovedu u pitanje budućnost desetina miliona ljudi.

Nadajmo se samo da Britanci imaju više čamaca za spasavanje nego što ih je bilo na Titaniku.