Slučaj Boing: Prizemljenje reputacije

Posle nesreće u Etipoiji do skoro najpoželjniji model aviona ove američke kompanije "isključen je iz aviosaobraćaja" širom sveta. Letelica je imala podsistem koji je automatski obarao nos aviona, a posada nije bila obučena da ga isključi.

Koliko juče delovalo je da su i Donald Tramp i američke regulatorne vazduhoplovne vlasti, rešeni da "Boing 737 maks" održe u vazduhu. Ali, kako se navodi, nova saznanja o nesreći u Etiopiji, bila su presudna. 

Američki predsedsednik izdao je hitno naređenje da se prizemlje svi avioni modela maks osam i devet.

"Obavestio sam vazdušni saobraćaj i kompaniju Boing. Svi se slažu. Svi ti avioni biće prizemljeni odmah posle sletanja na odredište. Piloti su obavešteni. Najvažnija je sigurnost naših građana", rekao je Tramp.

U nastavku obraćanja opisao je Boing kao impresivnu kompaniju. Federalna administracija za avijaciju saopštila je da će biti potrebni meseci da apdejtuje softver skoro 400 modela maks osam i devet koji lete širom sveta. Prva je avione prizemljila Kina, pa je onda to uradilo još 50 zemalja. I Srbija je među njima.

Alen Šćurić, vazduhoplovni analitičar iz Hrvatske, kaže da svaki novi model na tržištu, nažalost ima te porođajne muke.

"Dok se one odnose samo na gubitak novca i operacione probleme, to onda i nije strašno. Ali, dok to znači više od 300 poginulih putnika onda je to vrlo ozbiljno", zaključuje on. 

Inače, "Boing 737 maks" leti planetom dve godine, i smatra se novim avionom. Američki mediji prenose i da je ova letelica donedavno bila najpoželjniji Boingov model. Toliko da je vrednost svih trenutno naručenih aviona čak milijardu dolara.

Za šest meseci dve nesreće

Petar Vojinović, urednik portala "Tangosiks", obajšnjava da je reč o novom tipu aviona koji je evolucija poznatog tipa 737.

"Boing je odlučio da napravi jedan novi uskotrupni avion za kraće relacije. Neznatno je spromenio strukturu, posebno deo repa. Zapravo je dobio najnoviju verziju sa mnogo naprednijom avionikom koji štedi gorivo za petnaestak procenata", kaže Vojinović.

Problemi za "Boing" krenuli su od nesreće u Indoneziji prošlog oktobra kada je 187 ljudi poginulo prilikom pada upravo ovakvog aviona kompanije "Lajn Er". Taj slučaj je i dalje pod istragom.

A zatim je manje od šest meseci kasnije, prošle nedelje pao isti tip aviona u Etiopiji. Bilo je 159 žrtava. Obe nesreće dogodile su se ubrzo po poletanju.

Kada je reč o nesreći u Indoneziji, pojavile su se pretpostavke da bi uzrok, mogao da bude novi podsistem koji je "Boing" uveo.

Crna kutija iz tog aviona je pronađena, a profesor Petar Mirosavljević sa Saobraćajng fakulteta u simulatoru na najpribližnijem tipu aviona rekonstruiše događaje bazirane na tim podacima. On objašnjava da je kod ovog aviona bio ugrađen sistem koji automatski obara napadni ugao.

Piloti nisu dobili uputsvo za upotrebu

"Međutim, on dobija informacije od senzora za pokazivanje napadnog ugla, koji je izgleda bio u kvaru i dao pogrešnu informaciju da je avion jako propnut. I taj sistem je stalno gurao avion na dole, a posada je pokušava da ga usprave na gore. Nisu znali, i to je Boing priznao, da taj sistem mogu da ga iskljče klikom na dugme. Nisu bili obučeni", kaže Mirosavljević i dodaje da piloti ni od proizvođača aviona nisu dobli uputstvo za upotrebu.

Profesor na simulatoru pokazuje kako je avion obarao nos i kako je trajala desetominutna borba posade sa avionom. Kapetan je izubio ovu bitku i avion se survao u more. Na ekranu u avionu simulira se i pad u more, uz zvuke uzbune koji se čuju iz kokpita.

Znači da nije bio u pitanju kvar, već to što piloti nisu bili obučeni da isključe taj sistem, pitali smo.

"U obuci i informaciji koju nije pružio proizvođač aviona. Obuku sprovode aviokompanije, ali na osnovu uputstva za upotrebu aviona", kaže naš sagovornik.

Bilo je žalbi američkih pilota, kako prenose Njujork Post i Gardijan, upravo na pomenuti podsistem. Govorili su da je avion, koji pri poletanju uključuje autopilot, obarao nos ka zemlji. Ipak, sa sve tim sistemom, "Boing maks osam" leti već dve godine.

"Ono što se, međutim, desilo, je da je 'Biong' procenio da je to samo jedan podsistem koji pomaže pilotima i da nije potrebno praviti nov komlpikovaniji sistem obuke", navodi Petar Vojinović i dodaje da su to prihvatile skoro sve planetarne vazduhoplovne vlasti, osim brazilskih koje su insistirale na obuci.

Novinar Miša Brkić objašnjava da je reč o avionu koji ima nove motore koji su mnogo jači nego prethodni.

"Očigledno, obuka za tu vrstu aviona nije još do kraja dovedena. Pitanje je da li se piloti navikavaju ili ne. Teško je optužiti vozače aviona da baš nisu obučeni", smatra Brkić.

Ruši se mit o kvalitetu Boinga

Posledice po američku avioindustriju su višeslojne. Dve najveće američke aviokompanije "Amerikan" i "Sautvest" imaju ove modele aviona, iako ne u velikom broju. Dok ih nisu prizemljili, morali su da uveravaju putnike da je sve u redu.

Profesor Petar Mirosavljević podseća na čuvenu izreku "if is not Boeing, I am not going" (ako nije Boing, neću ni da letim). 

"Sada rušite mit o kvalitetu aviona. Dobar primer je "Mekdonald Daglas" koji je imao seriju udesa. Posle toga ih je preuzeo "Boing" i nestao je sa planete zemlje. To su ozbiljne posledice.

Donald Tramp susreo se sa direktorom "Boinga", nije objavljeno o čemu se govorilo, sem neobičnog tvita posle sastanka.

"Ne znam za vas, ali ne želim da Albert Ajnštajn bude moj pilot. Želim sjajne leteće profesionalce kojima je dozvoljeno da lako i brzo preuzmu kontrolu nad avionom", objavio je Tramp na ovoj društvenoj mreži.

Pre samo dve nedelje je Tramp lično nadgledao prodaju ovog modela dok je bio u Hanoju na samitu sa Kim Džong Unom. Pre sastanka, u predsedičnkoj palati u Vijetnamu, potpisan je ugovor između "Boinga" i "Vitdžeta", loukost kompanije uz Hanoja vredan 12 milijardi dolara, za kupovinu 100 aviona maks 10 i 20 maks osam.

Ovo je drugi put da je Federalna administracija za avijaciju (FAA) prizemljila "Boingove" avione. Poslednji put 2013. godine "Boing 787 drimlajner", zbog problema sa baterijama. 

Alen Šćurić kaže da je elementarna greška to što se Tramp poistovećuje sa FAA i dodaje da je ova agencija nezavisna u svom radu.

"Apsolutno nikada nisu dozvolili sebi uticaj niti politike, niti javnosti, pa čak ni kapitala kada je reč o ovako ozbiljnim stvarima", ističe Šćurić.

Zabranjen prelet i iznad Srbije

Iz novog skandala "Boing" će morati sam da se izvuče i kako se, za sada čini, ova američka aviokompanija neće moći da reterira na leđa poreskih obveznika. 

Trampu svašta može da padne na pamet, ali ovo ne sme. Pre može da mu padne avion na glavu, nego da razmišlja o finansijskoj podršci Boingu.

U skladu sa preporukom Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i Srbija je zabranila uzletanje, sletanje i preletanje ovog aviona preko naše teritorije. Tokom prvih 40 dana ove godine, prema podacima Direkcije civilnog vazduhoplovstva, ovi "Boingovi" avioni su 363 puta preleteli preko Srbije. Bilo je i 64 poletanja, odnosno sletanja što predstavlja manje od jednog procenta ukupnog avio prometa na nebu iznad Srbije.

Da apsolutno ne može da se dogodi da ovaj avion proleti nebom iznad Srbije, kaže i Petar Vojinović iz Tangosiksa. Ovaj tip aviona za saobraćaj preko Srbije koriste "Norvidžn er" i "Flaj Dubai". Njihovi avioni već su prizemljeni tako da naši putnici nisu ni primetili da se nešto dogodilo i nisu bili u opasnosti.

Zajedno sa flotom, u poslednja dva dana prizemljuju se i prihodi "Boinga". Akcije ove kompanije pale su u prva dva dana nakon avionske nesreće oko 11 odsto, dok su tokom jučerašnjeg dana porasle skromnih 0,5 odsto. Za nekoliko dana kompanija je na berzi izgubila 27 milijardi dolara. Najveći "Boingov" konkurent - "Erbas" - već je iskoristio trenutak. Cene akcija ove aviokompanije rastu.

"Posledice su ubičajene kada je u pitanju kompanija koja se listira na berzi, odnosno kotira na tržištu. Ništa neuobičajeno, slično se dogodilo i kada su padali avioni drugog proizvođača, dakle konkurenta. Konkurencija uvek iskorsiti takve trenutke, a tržište reaguje uobičajeno", kaže Brkić.

Crna kutija iz aviona koji je pao u Etiopiji, danas stiže na analizu u Pariz a rezulttai se očekuju za oko tri nedelje. Ona bi trebalo da pokaže na kome je odgovornost. Da li na aviokompanijama koje nisu obučile pilote ili je reč o sistemskoj grešci "Boinga". Tri meseca prizemljenja košta proizvođača još pet milijardi dolara. A odštetni zahtevi tek će stizati. Samo je pitanje na koju adresu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(petak, 15. mar 2019, 11:54)
anonymous [neregistrovani]

Root Cause

Sto bi se reklo u svakoj analizi otkaza, treba pronaci sta je glavni uzrok ovakvog ponasanja tog modula za regulaciju propinjanja/spustanja aviona.Da on nije davao pogresne instrukcije, ne bi piloti ni morali da reaguju ili cak iskljucuju taj modul.Samo se govori o obuci, a niko da kaze da je vazan deo, koji ocigledno moze da automatski upravlja nagibom kljuna aviona, najverovatnije otkazao.Cak i tada, jos uvek glavni uzrok (root cause) njegovog pogresnog delovanja moze da bude svakojak, u hardware-u ili i software-u.To je ono sto mora da se dokaze, pa onda moze da se prica o popravkama, iskljucivanjima itd.

(petak, 15. mar 2019, 09:22)
Pop [neregistrovani]

Prvi u Evropi

JAT je prvi u Evropi dobio B 737-200, daleke 1986 godine. Leteo sam njime za Pulu.
Ipak, više sam voleo Dc-9 ili divnog labuda B 727.