Klimatske promene na leru

Predstavnici 192 zemlje sveta okupeće se u Kopenhagenu u pokušaju da postignu konsenzus o klimatskim promenama. Cilj sastanka je da se napravi jasna strategija koja će propisati kako države treba da se bore protiv najveće pretnje-klimatskih promena.

Vreme je da se postane kreativan, piše Njuzvik. Predsetavnici vlada 2006. godine potpisali su sporazum prema kojem bi do 2020. godine emisija štetnih gasova trebalo da se smanji za 20 odsto, a do 2050. godine za čak 80 odsto. Time bi se efekat staklene bašte znatno umanjio, a život na zemlji učinio lagodnijim.

Pokušavajući da se smanje troškovi za redukciju emisije gasova, predstavnici američkog Senata nedavno su otputovali u Brazil i Indoneziju. Te dve države zajedno imaju više od polovine tropskih šuma na svetu.

Spasavanje tropskih šuma, koje drugačije nazivaju pluća sveta, trenutno je najjeftiniji, a ujedno i najbrži način da se reše problemi klimatskih promena.

Porez, jedino rešenje?

Ideju koju su u Brazilu izložili američki senatori oberučke je prihvaćena. Naime, senatori su predložili da najveći emiteri štetnih gasova plaćaju neku vrstu poreza brazilskoj i indonežanskoj vladi, a da one taj novac koriste za obnavljanje svojih šuma.

Međutim, jedan detalj je izostvaljen: Kako izmeriti emisiju ugljen-dioksida i kako naplatiti uništavanje šuma. Odgovor na ovo pitanje trebalo bi da se pronađe tokom predstojećeg samita u Kopenhagenu.

Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger i njegove kolege iz Amazonije, Papue i drugih šest država u Indoneziji i Brazilu koje imaju milione hektara tropskih šuma, razgovarali su o mogućim posledicama neuspeha dogovora o klimatskim promenama u Kopenhagenu.

Ako problem klimatskih promena ne posmatramo nadnacionalno, dogovor koji bi učesnici samita u Kopenhagenu postigli, odnosio bi se na države, regione i provincije koje bi u narednom periodu trebalo da reorganizuju ekonomiju i pokrenu "privredu budućnosti".

Prema sporazumu iz Kjota koji je potpisan 1997. godine, od bogatih zemalja očekuje se da smanje emisiju štetnih gasova. "Mi smo definitivno uradili sve što je na nama i smanjili smo štetne gasove više nego što je dogovoreno", rekao je Antoni Brunelo, generalni sekretar za klimatske promene Kalifornije.

Primer Kalifornije dobro pokazuje na koji način bi svetska privreda mogla da se menja u narednih nekoliko godina, naročito u pogledu obnovljivih izvora energije. Postavlja se pitanje da li će sastanak u Kopenhagenu biti od toliko velike važnosti. Prema pisanju Njuzvika, sastanak u Kopenhagenu je pitanje života ili smrti. Možda jednan od najvažnijih skupova od drugog svetskog rata.

S obzirom na to da Sjedinjene Američke Države nisu potpisale sporazum iz Kjota, postoji opravdana strepnja država da bi scenario mogao da se ponovi u Kopenhagenu.

Njuzvik navodi da ni obećanja administracije predsednika Baraka Obame, da će SAD aktivno učestvovati na samitu, nisu kredibilna.

"Ostatak sveta može da postavi pitanje zbog čega bi primenjivao sporazum kada najveći emiter gasova nije potpisnik protokola iz Kjota", izjavila je Eni Petsonk, veteranka u borbi za klimatske promene.

Petsonk je dodala da su razvijene zemlje zatražile da se osnuje fond vredan sto milijardi dolara kojim bi se finansirala izgradnja postrojenja čiji bi glavni resursi bili vetar i sunce.

Kina i Indija, jedni od najvećih emitera gasova koji formiraju efekat staklene bašte, odbile su da potpišu bilo kakav međunarodni dokument koji se odnosi na redukciju gasova pod izgovorom da će to učininiti nakon Sjedinjenih Država.

Senat (ne)zna za sporazum

Sa druge strane, američki Senat nikada nije raspravljao o tome koja država najviše doprinosi stvaranju efekta staklene bašte. Predsednik Klinton bio je na čelu administracije kada je u Kjotu usvojen sporazum, međutim, prvi čovek Bele kuće nikada nije poslao zahtev Senatu da razmotri ili ratifikuje takav sporazum.

Analitičari navode da pitanje klimatskih promena nikada nije bilo najvažnije pitanje ni jedne administracije u Sjedinjenim Državama.

Njuzvik navodi, da zbog toga postoji dobar razlog da administracija predsednika Obame pritisne dugme "restart" i promeni politiku globalne zaštite životne sredine.

Za narednu godinu planirana su dva međunarodna skupa o klimatskim promena, što će biti još jedna prilika ukoloko samit u Kopenhagenu propadne.

Razvijene zemlje popu Kine i Indije, ubedljivo su najveća pretnja po životnu sredinu u narednih nekoliko godina. Na vlastima tih država je da smanje najmanje četiri odsto emisije štetnih gasova više od onoga što su planirali do 2020. godine.

Nemački istraživači su izračunali da bi u najboljem slučaju ove dve zemlje mogle da zadrže temperaturu globalnog zagrevanja na sadašnjem nivou.

Kina je poznata po tome što je širom zemlje postavila "vetrenjače", međutim, proizvodnja struje na taj način ne prelazi 0.4 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Cilj koji Kina pokušava da ostvari do 2020. godine je da pomoću obnovljivih izvora energije proizvede 15 odsto ukupne električne energije.

Međutim, 85 odsto struje i dalje će se proizvoditi od fosilnog goriva, što može da predstavlja veliku pretnju ukoliko uzmemo u obzir to da će se kineska ekonomija znatno uvećati.

Nemački istraživači, takođe, su izračunali da će ravojem ekonomija 2050. godine, idustrijska zagađenja biti za dve trećine veća nego 2000. godine.

Prema pisanju Njuzvika, Kina i Indija "putem međunarodne saradnje voljne su da urade mnogo više za očuvanje životne sredine, nego što se sa tim odlukama slažu". Politika tih zemalja leži na principu odgovornosti. Pošto su bogate zemlje trenutno odgovorne za 75 odsto štetnih gasova u atmosferi, one moraju same da reše taj problem. Obe zemlje već osećaju efekte klimatskih promena. Zbog jakih, obilnih monsunskih kiša, poljoprivreda tih zemalja ozbiljno je dovedena u pitanje.

Kako stvari sada stoje, države koje će se okupiti na samitu u Kopenhagenu izneće šta su spremne da urade kako bi se smanjio efekat staklene bašte. Ukoliko velika većina zemalja usvoji sporazum na predstojećem samitu, predsednik Obama, moći će da se vrati u SAD i pred Senat izađe sa konkretnim zahtevima, piše Njuzvik.

Ukoliko se pregovori o klimatskim promenama odlože za 2010. godinu, to će biti još jedna prilika da svetski lideri razmisle o politici klimatskih promena.