Runet "unplugged"

Isključenje sa globalne mreže interneta trebalo bi da analizira spremnost Rusije da stvori suvereni internet, na koji bi prešli ukoliko dođe do napada.

Ovaj test se odnosi na nacrt zakona koji je uveden prošle godine, a kojim bi trebalo da se obezbedi nezavisnost Runeta – kako zovu ruski deo interneta. Koji je krajnji cilj ovog zakona mnogi nagađaju – zaštititi ruski internet od SAD ili korisnicima ograničiti pristup sajtovima koje bi država proglasila štetnima.

"Ovde su razlozi potencijalno bezbednosni, da neko može da u doba kada je sajber ratovanje u toku, a najavljuju se još veća ulaganja sa svih strana, ili da se zaustavi neki propagadni upliv", navodi Vojislav Rodić, IT konsultant.

Direktor E-diplomatije i sajber bezbednosti u Diplo fondaciji Vladimir Radunović objašnjava da Rusi nemaju nameru da naprave svoj internet nego prosto da u slučaju napada mogu to da urade.

"Sa druge strane, u isto vreme žele da gotovo sav sadržaj ruskog interneta koji protiče, najčešće ne mora samo kroz Rusiju da kanališe, da protiče isključivo kroz Rusiju i isključivo kroz njihove centre gde oni mogu da imaju kontrolu, pa i cenzuru i sečenje", dodaje Radunović.

Kakvi bi gubici mogli da budu još se ne zna tačno. Eksperti širom sveta nervozno iščekuju probu.

"Dešavalo se, npr. 2008. godine, pakistanski telekom je hteo da zaustavi pristup Jutjubu za korisnike iz Pakistana. Rezultat je bio da dva sata Jutjub nije bio vidljiv u celom svetu. Zašto? Zato što su oni u tabelama za rutiranje internet saobraćaja, kada su primenili to kako su zamislili rešenje, to je onda preuzeo jedan provajder iz Hong Konga, preneo svima drugima. Ceo Jutjub je bio blokiran dva sata. Prema tome, to što se uradi u jednom delu sveta može da ima neočekivane posledice na sasvim drugom kraju sveta, jer internet je razuđen", objašnjava Rodić.

Zveckanje oružjem u sajber prostoru 

Uprkos decentralizovanom sistemu interneta, SAD i dalje preko svojih institucija imaju mogućnost da isključe internet određenim državama. Zato je trend među zemljama da pripremaju sajber naoružanje.

Prema istraživanju, 48 zemalja je priznalo da ima internet oružje, a pretpostavlja se da je taj broj znatno veći.

"To zveckanje oružjem u sajber prostoru traje već nekoliko godina. Problem je što kad god u tom smeru krene igra onda sve države prosto odgovaraju na to podizanjem svojih kapaciteta. A u sajber prostoru konkretno naoružavanje upravo znači korišćenje rupa koje postoje u samom sajber prostoru na računarima u softveru, a to znači još veći rizik za ekonomiju, društvene odnose. Praktično rizikuju internet i njegovu fuknkcionalnost tim sajber naoružavanjem", ističe Radunović.

Kinezi su bili prvi koji su započeli sa "izolovanjem". Ukoliko Rusija krene istim putem troškovi mogu da budu veći od 130 milijardi rubalja.