U prošloj godini šest migranata dnevno stradalo u pokušaju prelaska Mediterana

Tokom 2018. godine u proseku je izgubljeno šest života svakoga dana u pokušaju prelaska Mediterana, navodi se u najnovijem izveštaju "Putevi očajnika", koji je objavila Agencija za izbeglice UN (UNHCR).

Procenjuje se da je 2.275 ljudi poginulo ili nestalo prelazeći Mediteran 2018. godine, uprkos velikom padu broja dolazaka na evropske obale. 

U Evropu je ukupno stiglo 139.300 izbeglica i migranata, što je najniži broj u pet godina, navedeno je u saopštenju UNHCR-a. 

"Spasavanje života na moru nije izbor, niti pitanje politike, već prastara obaveza", rekao je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice. 

"Možemo zaustaviti ove tragedije tako što ćemo imati hrabrosti i viziju da gledamo dalje od sledećeg čamca i usvojiti dugoročni pristup zasnovan na regionalnoj saradnji, koji ljudski život i dostojanstvo stavlja u središte", dodao je Grandi. 

U izveštaju se opisuje kako je, usled promena u politici u nekim evropskim zemljama, došlo do brojnih incidenata u kojima je veliki broj ljudi danima ostajao na moru, čekajući dozvolu za pristajanje. 

Brodovi nevladinih organizacija i njihove posade suočavali su se sa sve većim ograničenjima u operacijama traganja i spasavanja.

Na putevima iz Libije u Evropu, na svakih 14 osoba koje su stigle u Evropu jedna je umrla na moru, što je nagli porast u odnosu na 2017. godinu. 

Više hiljada ljudi vraćeno je u Libiju, gde su se suočavali sa užasnim uslovima u centrima za pritvor. 

Za mnoge dolazak u Evropu bio je poslednja stanica košmarnog putovanja na kojem su se suočili sa mučenjem, silovanjem i seksualnim napadima, te pretnjom da će biti oteti i zadržani za otkupninu, navodi se u izveštaju. 

Države moraju preduzeti hitne mere da razbiju mreže krijumčara i da počinitelje tih zločina izvedu pred lice pravde. 

Međutim, na nekim mestima ipak su nikle nove klice nade, uprkos političkom zastoju u napretku regionalnog pristupa spasavanju i iskrcavanju na moru, kako su zatražili UNHCR i IOM prošlog juna, nekoliko država se obavezalo na preseljenje ljudi spasenih na srednjem Mediteranu, što predstavlja potencijalnu osnovu za predvidljivo i trajno rešenje. 

Države su, takođe, obećale hiljade mesta za preseljenje kako bi se evakuisale izbeglice iz Libije. 

Izveštaj otkriva i značajne promene puteva koje koriste izbeglice i migranti. 

Po prvi put u proteklih nekoliko godina Španija je postala glavna tačka ulaska u Evropu – oko 8.000 ljudi je stiglo kopnom (kroz enklave u Seuti i Melilji), uz dodatnih 54.800 ljudi koji su uspešno prešli preko opasnog zapadnog Mediterana. 

Usled toga, broj poginulih u zapadnom Mediteranu gotovo se učetvorostručio sa 202 u 2017. na 777. 

U Italiju je 2018. godine stiglo 23.400 izbeglica i migranata, što je pet puta manje u odnosu na prethodnu godinu. 

U Grčku je morem stigao sličan broj ljudi, oko 32.500, u poređenju sa 30.000 u 2017. godini, ali je došlo do približno trostrukog povećanja broja ljudi koji su stigli preko njene kopnene granice sa Turskom. 

U drugim delovima Evrope, Bosna i Hercegovina je zabeležila 24.000 dolazaka izbeglica i migranata, koji su prolazili kroz zapadni Balkan. 

Kipar je prihvatio nekoliko brodova koji su prevozili sirijske izbjeglice iz Libana, dok je u Veliku Britaniju krajem godine pristigao mali broj ljudi iz Francuske, navedeno je u saopštenju UNHCR-a.

broj komentara 0 pošalji komentar