Pariz planira uvođenje strožih zakona o protestima

Filip je za prvi kanal državne televizije, TF1 rekao da država mora da zaštiti prava demonstranata u Francuskoj i sankcioniše one koji krše zakon, prenosi Rojters.

Istakao je da je neophodno sačuvati pravo na demonstracije u Francuskoj i sankcionisati one koji krše zakon, preneo je Rojters.

"Zato se vlada zalaže za novi zakon kako bi se sankcionisali oni koji ne poštuju obavezu da najave proteste, oni koji učestvuju u neprijavljenim protestima, oni koji dolaze na proteste sa fantomkama", istakao je Filip.

Dodao da bi vlada mogla da novi zakon izradi na osnovu već postojećeg zakona protiv fudbalskih huligana, prema kojem se pojedincima može zabraniti odlazak na stadion.

Filip je rekao da bi novi zakon mogao da bude predstavljen već u februaru.

Poručio je da će razbojnici koji su odgovorni za nemire i materijalnu štetu u Parizu i drugim gradovima, u kojima su opljačkane radnje oštećene banke, biti primorani da plate za štetu koju su izazvali.

Protesti "žutih prsluka" prošle subote u Parizu počeli su mirno, ali se to promenilo kada su demonstranti gađali predmetima policiju, koja je postavila barikade na mostovima preko Sene, i zapalili kante za đubre na otmenom Bulevaru Sen Žermen.

Policija je ispalila suzavac kako bi sprečila stotine demonstranata da pređu reku i stignu do zgrade parlamenta.

Francuske bezbednosne snage gađale su i šok-bombama učesnike prvog protesta ove godine.

Iznad Muzeja Orsej i kupole Francuske akademije nadvio se dim kada je policija, skoro nevidljiva na početku demonstracija, krenula na demonstrante, čim su oni skrenuli sa unapred dozvoljene rute.

Jedan restoran na obali reke Sene je zapaljen, a jedan policajac je ranjen kada ga je udario bicikl, koji je bačen sa ulice iznad obale reke.

Policijski brodovi patrolirali su rekom, dok su na Bulevaru Sen Žermen na levoj obali Sene zapaljeni motocikli i automobili.

Do čarki između policije i učesnika protesta došlo je i u Kanu, a hiljade ljudi okupilo se i u Bordu, Ruanu i Marseju, mada je broj okupljenih delovalo daleko manji od onog kakav je viđen u prvim nedeljama protesta.

Protest "žutih prsluka" počeo je 17. novembra prošle godine kao znak protesta protiv visokih troškova života (naročito zbog najavljenog povećanja takse na gorivo od koje se u međuvremenu odustalo) i navodne ravnodušnosti predsednika Emanuela Makrona.

Demonstranti su blokirali puteve, zauzimali naplatne rampe na putevima i svake naredne subote organizovali ulične demonstracije širom zemlje koje su nekada postajale nasilne.

Makronova vlada počela je novu godinu ofanzivom, označivši preostale demonstrante kao agitatore koji pokušavaju da zbace vladu.

Portparol francuske vlade Benžamin Grivo rekao je prošlog petka da oni koji i dalje protestuju "žele pobunu", naveo je AP.