Čorba koju su velike sile zapržile u 2018, krčkaće se i u ovoj godini

U 2018. američki predsednik započeo je trgovinski rat s Kinom, dok je bavljenje unutrašnjom politikom ostavilo prostora Rusiji da bude aktivnija na međunarodnoj sceni. Rusija je ostala opterećena sankcijama, ali na spoljašnjem planu, deluje kao Sjedinjene Američke Države u drugoj polovini devedesetih godina, što pokazuje da ima ambiciju da dugoročno zadrži status velike sile. S druge strane, status druge privredne sile u svetu zadržala je Kina, uz neokrnjen autoritet i prevlast Komunističke partije.

Kako je izgledala protekla godina u odnosima velikih sila

U godini za nama svet se navikao na Donalda Trampa. Četrdeset peti američki predsednik narušava pravila međunarodnog poretka koji je stvoren devedesetih, ali rešava probleme običnih Amerikanaca. Trampov stil govora i neposrednost koju najčešće izražava na Tviteru ne krše samo diplomatske protokole već i međunarodne sporazume. Ipak, "ovom kauboju američke politike“, kako kaže Stevan Rapaić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, teško će i demokrate stati na put.

"Tramp je odgovor na tu američku liberalnu politiku koja je prouzrokovala obespravljenje američke radničke klase i njihov sunovrat. Dakle, spoljnotrgovinske protekcionističke mere u kombinaciji sa smanjenjem poreza i deregulacijom dale su krila američkoj ekonomiji. Investicije rastu, potrošači sve više troše, što daje zamajac privredi, a i tehnološke inovacije rastu. To su pravi rezultati, a ne ono što piše na Tviteru. Frižider američkog radnika više nije prazan, što otvara velike mogućnosti za reizbor Trampa“, objašnjava Rapaić.

U 2018. Tramp je odlučio da se Sjedinjene Američke Države povuku iz Pariskog sporazuma o klimi i iranskog nukelarnog sporazuma, ali je istovremeno uspeo da se, posle salvi uvreda, približi severnokorejskom lideru Kim Džong Unu i otvori vrata za bolji odnos s dugo odmetnutom nuklearnom silom. To je dokaz da ruši sve tradicionalne načine vladavine, ističe politički analitičar Frenk Salvato sa Floride.

"Njegova vladavina je znatno drugačija od vladavine Baraka Obame, ali i Buša mlađeg. To je zato što on favorizuje kapitalizam umesto socijalizma. Iako se u Evropskoj uniji i svetu njegova politika tumači kao Amerika na prvom mestu, pre bih rekao da je to u suštini američka ekonomija na prvom mestu. Godina 2018. ostaće upamćena po oporavku američke ekonomije, porezi su niži, ekonomija je jača. To se dešava svugde gde ljudi više kontrolišu svoje živote, zadržavaju novac koji zarade“, kaže Salvato.

Iako i dalje najjača, Amerika, međutim, nije jedini globalni igrač. Prema rečima Stevana Rapaića, nju sustižu zemlje kao što su Kina i Brazil, ali Amerika je sa Trampom promenila svoj kurs i na trenutak zbunila protivnike koji su smatrali da će on sunovratiti američki ugled u svetu i ekonomiju, a zaboravili su da se ugled u svetu ne stvara lepim manirima u stilu Baraka Obame, već uz pomoć tvrde i meke moći.

"Pitanje je sad da li je sa Trampom uopšte i meka moć SAD u padu. Možemo primetiti da je globalni trend takav da ide ka odbacivanju ideala liberalne demokratije, liberalnih načela kapitalizma i globalističkih ideja koje su prouzrokovale ogromno siromaštvo, migracije i ratove s jedne strane i rast bogatstva nekolicine s druge“, zaključuje Rapaić.

Ako se uzme u obzir to da je u godini za nama izgubio većinu u Predstavničkom domu, i da ima ozbiljne probleme s dubokom državom, Trampovi potezi biće do kraja mandata pod lupom i kontrolom demokrata. Tu je i otvoreno pitanje mešanja Rusije u američke izbore, ističe Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative.

"To što se Amerika više bavi unutrašnjim pitanjima, a manje spoljnopolitičkim pozicioniranjem, otvorilo je prostor Rusiji da napravi najbolje odnose sa Turskom u poslednjih 200 godina, omogućilo joj da postane značajniji akter sirijske krize, omogućava joj da se uključi u evropsku krizu zahvaljujući energetskim transferzalama. Sam Donald Tramp nije nešto preterano uticao na rusku politiku u negativnom smislu, nije ni u pozitivnom, ali to povlačenje Amerike, koje je prisutno, ostavilo je izvestan manevarski prostor da Rusija definiše sasvim drugačiji i mnogo agresivniji pristup nego što smo gledali pre pet ili šest godina", kaže Proroković.

U godini za nama, najmnogoljudnija zemlja obeležila je 40 godina od početka reformi i otvaranja prema svetu. Pored nastavka borbe protiv korupcije u stranačkim redovima, najveći izazov Kine biće kako da izgladi narušene trgovinske odnose sa Sjedinjenim Američkim Držvama, ocenjuje master međunarodne politike na kineskom univerzitetu za spoljne poslove Nikola Jokanović.

"Svedoci smo da je na samitu G-20 u Buenos Ajresu, bar na susretu Si Đinpinga i Donalda Trampa, pokazana volja da se taj odnos relaksira, jer nisu samo Kina i SAD te koje u tome učestvuju, posledice nose i druge države koje su u nekoj meri zavisne od njih", dodaje Jokanović.

Stevan Rapaić podseća da se Kina ne meša u unutrašnja uređenja država s kojima sarađuje u okviru Novog kineskog puta svile "Jedan pojas – jedan put". Kineski privredni rast se nije desio preko noći i stihijski, već zahvaljujući dugoročnom planiranju, protekcionističkim merama i ulaganju u domaće proizvođače kako bi od jeftine radne snage postali svetski centar novih tehnologija i izvoznik visokotehnoloških proizvoda kreiranih i napravljenih u Kini.

"Ovde se radi o zemlji koja, za razliku od drugih velikih igrača na svetskoj sceni, nikad u svojoj istoriji nije imala ekspanzionističke aspiracije i njena današnja vojna moć usmerena je isključivo na odvraćanje", rekao je Rapaić.

Kakve su prognoze za godinu pred nama?

U godini pred nama, Nikola Jokanović očekuje da će Kina nastaviti da se bori protiv korupcije, jer se u Kini to shvata kao snaženje položaja partije. Što se tiče "Puta svile", biće i dalje pod pritiskom da ostvaruje što više rezultata. Tamo gde je već prisutna u velikoj meri, a to su afričke zemlje, srednja i istočna Evropa, Bliski istok, trudiće se da sačuva svoje interese kroz investicije i da ih poveća koliko može.

"Očekujem da će u prvoj polovini 2019. biti neke stvari nepredvidive, da bi se kasnije relaksirale, jer sprovesti neke mere treba određeno vreme. Šta god da bude, biće pod pritiskom poslovnih krugova i njihovim lobiranjem s obe strane", zaključio je Jokanović.

Za Frenka Salvata odnosi između Vašingtona, Moskve i Peking ostaće komplikovani.

"Ukoliko tri svetske sile nastave da održavaju zdrava savezništva, održaće relativni mir na globalnom nivou. Ukoliko se taj mir u trouglu naruši, ne možemo ni da zamislimo gde bi nas to moglo odvesti", kaže Salvato.

Mada se politički kurs velikih sila neće bitno menjati u godini pred nama, kriza američke vojne hegemonije i uspostavljenog svetskog poretka ukazuju na veću neizvesnost. Trampov populizam, Putinova čvrsta ruka i Put svile Si Đinpinga zapržili su čorbu koja će se krčkati i u 2019.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 02. jan 2019, 07:34) - anonymous [neregistrovani]

100% Takse

Pa samo je Tramp mogao da da albancima tu ideju??????