Koji narodi su najspremniji da brane otadžbinu oružjem

Istraživanje sprovedeno u 64 zemlje pokazalo je da u zapadnoevropskim državama nedostaje spremnost da se zemlja brani oružjem, i da je na to spremna, u proseku, svega jedna četvrtina stanovništva.

U Austriji je svega 21 odsto građana izjavilo da bi oružjem štitilo svoju domovinu, pokazalo je istraživanje.

"Ovi rezultati iznenađuju. Očigledno Austrijancima nedostaje, kao i ostalima u centralnoj Evropi, konkretna slika pretnje", analizirao je direktor Vojnoistorijskog muzeja Kristijan Ortner aktuelnu studiju.

Naglašava da je u kriznim godinama između 1956. i 1968, kao i tokom Hladnog rata bila jasna pretnja.

"Za moderne vojske je od ogromnog značaja da stanovništvu prenese koliko brzo u sadašnjici mogu u centralnoj Evropi biti pokrenute političke i socijalne krize", upozorio je ovaj vojni istoričar.

Švajcarci i Šveđani spremniji za vojnu odbranu

U Švajcarskoj, kako pokazuje studija, postoji veća spremnost za odbranu zemlje u slučaju opasnosti. Tako bi 39 odsto Švajcaraca branilo otadžbinu, a u takođe neutralnoj Švedskoj čak 55 odsto.

"Evropska integracija je sigurno puno doprinela poboljšanju osećaja sigurnosti u Austriji, i tome da su se scenariji pretnje promenili u hibridne mešavine, koje se teško razumeju", objašnjava Ortner.

Podsetio je da je poslednja veća pretnja na granicama Austrije bila je pre 27 godina, tokom raspada bivše Jugoslavije.

U državama Bliskog istoka, severne Afrike i Pakistanu trenutno bi do 94 odsto građana uzelo oružje da brani otadžbinu.

Studija pokazuje da je, ako su zemlje neprestano suočene s konfliktima, većina stanovništva spremna na vojnu odbranu, a to je tako za zemlje poput Izraela, gde bi oružjem zemlju branilo 66 odsto stanovnika, a u Turskoj čak 73 procenta.

U SAD, koje je aktivno na mnogim ratištima, spremno je samo 44 odsto stanovništva da oružjem brani zemlju.

Takođe je interesantno da svega 52 odsto katolika kaže da bi za svoju zemlju pošlo u rat, dok bi to učinilo 78 odsto muslimana, 77 hinduista i 66 odsto budista.

Kada je reč o razlikama polova, spremnost muškaraca da idu u rat je 67 odsto i veća je od one kod žena koja je 52 procenta.